Bezbedno zimovanje sa bebom

Dobili ste bebu. Dobili ste, dakle, priliku da svet posmatrate kroz još jedne malene oči željne da se otvore ka svetu i upiju svu njegovu lepotu. Zato, razume se, ne želite da te okice uskratite za sva iskustva koja ste u stanju da im omogućite. Beba je već možda bila na moru, i o dobrobitima mora za decu se stalno govori, ali šta je sa planinom zimi? Hoćete li povesti bebu i na zimovanje?

O ovoj temi se možda malo manje govori, ali činjenica je da je svaki boravak na svežem vazduhu sam po sebi terapija za jačanje imuniteta i mogućnost otkrivanja novih zanimljivih stvari koje su svuda oko nas.

Nijedan odmor sa bebom više neće biti isti – mada činjenicu da to nije baš odmor (jer moramo konstantno da budemo usredsređeni na dečije potrebe kojih ima mnogo) kompenzuje činjenica da svako iskustvo koje doživite sa svojom bebom je jedinstveno i neuporedivo sa onim što je bilo pre nego što je beba došla na svet. Videćete – i sneg dobija neke nove nijanse i sjaj.

Nastavak teksta će se usredsrediti na glavnu brigu kada je u pitanju zimavanje sa bebom. Reč je, svakako, o hladnoći. Nadamo se da vas ovim savetima nećemo odvratiti od puta, već vas pomoći da se usmerite i naoružate odevnim slojevima, ali i znanjem kada se zaputite na planinu.

 

 

Hladnoća je važno pitanje koje nije slučajno u fokusu ovog teksta. Roditelji su često u nedoumici kada treba dete da izvedu u šetnju ili do pedijatra ako je napolju jako hladno, pitajući se kako da ga adekvatno obuku. Ukoliko vas ovo brine, znajte da imate pravo, posebno kada se odlučite da bebu povedete na zimovanje. Tamo ćete, ako ništa drugo, više vremena provoditi napolju, na snegu.

Mala tela teže regulišu temperaturu od velikih. Neki pedijatri smatraju da što je telo manje, to je manji odnos njene telesne mase prema površini tela. To znači da otpušta više telesne toplote kroz kožu. Faktor smrzavanja je, tako, posebno problematičan za novorođenčad, jer njihova tela imaju manje masnoće koje bi služile kao barijera koja štiti od hladnoće, i ne mogu da skladište dovoljno energije da ubrzaju proizvodnju toplote, a samim tim imaju smanjenu sposobnost da podrhtavaju od hladnoće (to je način na koji mi ostali usmeravamo krv da brže teče kao privremeni štit pritiv smrzavanja).

Ipak, nemojte se prepasti, možete izvesti bebu napolje kada je hladno, možete je voditi na zimovanje, samo imajte na umu da su bebe najosetljivije na hladnoću. Ne mogu da vam kažu kada im je hladno, što je otežavajući faktor. Znaci na koje treba obratiti pažnju i brzo reagovati su: telesna temperatura koja je ispod 36 stepeni Celzijusovih; crvena, hladna koža, neobično nizak nivo energije, bela ili bledo siva boja na prstima, nosu i ušima.

Generalno, treba izbegavati igranje napolju na temperaturama nižim od -10, -15 stepeni. Ukoliko je vetar jak, subjektivan osećaj hladnoće je veći, pa treba i to imati na umu.

Koji je najbolji način da utvrdite da li je vašoj bebi prijatno? Ukoliko se vi osećate nelagodno ili vam je hladno – budite sigurni da se tako oseća i vaša beba – u tom slučaju bi trebalo da je uvedete unutra što je pre moguće.

Zato, obucite bebu višeslojno (bar tri sloja): onaj najbliži koži neka bude pamučan, prijatan, a poslednji nepromočiv! Postoji neko opšte pravilo da bebe moraju da nose jedan sloj više od odraslih.

Suvoća

Vodite računa da vaša veba bude suva. Iako se hipotermija u većini slučajeva pojavljuje na izuzetno hladnim temperaturama, ponekad je moguća i kada beba ima vlažnu odeću i dugo je izložena hladnoći. Vodootporne čizme i skafanderi mogu pomoći da beba ostane dugo suva. Takođe, vodite računa da pelena bude suva.

Barijera

Disanje prohladnog vazduha je opasno za malena pluća – ali, svejedno, izbegavajte duge šalove, pošto sa sobom nose opasnost od davljenja. Umesto toga, zaštitite bebe od vetra zastorom od kolica ili suncobranom (ne prikrivajte bebino lice, pogotovu ako je mlađa od godinu dana, jer joj to može onemogućiti disanje). Za starije dete prevucite šal preko usta ili ga pokrijte zimskom maskom, kako bi se vazduh zagrejao pre nego što dođe do pluća.

“Zamotajte” bebu je od glave do pete

Uši, nos i nožni prstići vaše bebe su najudaljeniji od srca – što znači da telo mora da radi naporno kako bi ih zagrejalo. Ovo se posebno odnosi na bebe, kojima glava sačinjava veći deo tela. Topla kapa i čizme omogući će da ovi delovi tela budu pravilno zagrejani.

Izaberite rukavice sa palcem, umesto one sa svim razdvojenim prstima

Prstići su takođe veoma osetljivi na niske temperature, pa je zgodnije da budu u društvu kako bi se međusobno grejali.

Zaštitite kožu od sunca.

Sunce je izuzetno jako kada se odbije od snega i leda – tako da je vaše dete u opasnosti da izgori čak i usred najveće hladnoće. Nadstrešnica od kolica svakako može poslužiti u ove svrhe, ali i tanak sloj kreme za zaštitnim faktorom 15 minuta pe izlaska napolje, može itekako biti potreban.

Neka beba bude dobro hidrirana

Zauzeta mala tela zahtevaju mnogo energije – i još više da bi se zagrejala u hladnim danima, što znači da im treba i više tečnosti. Ukoliko primetite da beba manje mokri, možda je to znak da je malo dehidrirana, pa joj nutkajte da češće doji. Malo starijoj deci ponudite voćni sok ili mleko.

Budite blizu smeštaja

Obavezno pazite da se ne udaljite previše od smeštaja, kako biste napravili pauzu ili ušli unutra ukoliko primetite da je mališanu hladno. Ako utvrdite da beba ima hladne ruke ili noge, biće vam lakše da ne morate da hodate dodatnih dvadeset minuta kako biste stigli do smeštaja.

Izbegavajte pregrevanje

Bebe su posebno podložne pregrejavanju, pa se pobrinite da uklonite višak slojeva odeće kada uđete na toplo.

Nadmorska visina

Ovo je važno pitanje ukoliko idete na zimovanje na planinu. Vaša beba ima istu toleranciju za velike nadmorske visine kao i vi, pod uslovom da nema posebnih zdravstvenih problema i da nije mlađe od tri meseca (Bebe mlađe od tri meseca nemaju dovoljno razvijena pluća da bi se mogle nositi sa visinskim stresom).

Ukoliko vaša beba ima zdravstvenih problema sa plućima ili srcem, ili ako je rođena prevremeno, razmislite o putovanju. U tom slučaju, posavetujte se sa lekarom o sposobnosti bebe da toleriše određenu nadmorsku visinu.

Na većim visinama se povećavaju i potebe za tečnošću, tako da ponovo vodite računa da je beba hidrirana na adekvatan način.

Bez obzira na sve, oko 25 posto ljudi (uključujući i decu) dobija akutnu visinsku bolest. Znaci mogu biti vrlo suptilni kod novorođenčadi i da uključuju slab apetit, razdražljivost i povraćanje, često sa simptomima nalik na grip. Postoje dva načina da ovo rešite: Vratite se na manju visinu ili, ukoliko ste planirali kratak boravak, sačekajte – pod uslovom da beba ima dobru boju i da nema problema sa disanjem.

Još jedna stvar koju treba razmotriti u vezi sa putovanjem trebalo bi da bude pristup zdravstvenoj zaštiti, jer čak i mala upala ušiju može da se pretvori u veliki problem, ako pomoć nije dostupna. Svako ko ima akutnu planinsku bolest takođe zahteva medicinsku pomoć. Detaljno isplanirajte odmor i pre puta posetite pedijatra.

Dobra organizacija i dobar plan su ključni kod svakog putovanja sa malim detetom ili bebom. Razmislite o svemu nekoliko puta, napravite dobar spisak, posetite pedijatra, ponesite lekove, igračke, odeću. Briga neka bude konstruktivna – ne dozvolite joj da vam pokvari uživanje, već neka bude racionalna, za znanjem o mogućim simptomima koje ne treba prevideti. 🙂

 

Add your thoughts

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *