Принцеза Бабура
Некада давно, у једној земљи, живела је краљевска породица: тата Краљ, мама Краљица и њихова ћерка, Принцеза Јулија.
Принцеза је била веома паметна и изузетно лепа девојка. Попут осталих принцеза из других краљевства, и Принцеза Јулија је водила веома занимљив живот. Често је путовала, школовала се код куће. Након обавезних часова са гувернантом, свирала је клавир, шетала по парку, бринула о свом љубимцу, сликала, везла итд. Али наша Јулија имала је једну лошу навику. Да, да принцеза, а лоша навика. У слободно време често је чачкала нос. У почетку је то било понекад, али из дана у дан, Јулија је то све чешће радила. Чачне левом, па десном руком, па опет левом… Разуме се, чим би је видели да чачка нос, родитељи су је опомињали… Како то није пристојно, Како то не приличи једној принцези и слично.
На жалост, Принцеза их није слушала. Како су дани пролазили, Принцезин нос је због силног чачкања почео да мења и облик и боју. Био је све већи и шири и црвенији. Дворјани су јој због великог носа дали надимак Принцеза Бабура. Наравно, кришом су је тако називали и подсмевали су јој се. Родитељи су били очајни. Кукали су: Јадна наша ћерка! Како ће се удати са таквим носем? Говорили су јој: Више ниси лепа као пре! Остави се чачкања! Упосли своје прсте, чешљај косу, бери цвеће, свирај, вези… Али узалуд. Принцеза је нос чачкала, а он је растао, ширио се и црвенео.
Једнога дана, док се Принцеза шетала по краљевском парку и брала цвеће, срела је баштована и његову децу.
Добар дан – рече баштован.
Добар дан – узврати Принцеза.
Добар дан Принцезо Бабуро!
Молим!? – повика Принцеза.
Принцеза Бабура! Принцеза Бабура! – викала су деца.
Ја, ја сам Принцеза Бабура!?
Уплакана, отрчала је у своју собу и закључала врата. Мама Краљица и тата Краљ су били веома забринути. Тешили су је, саветовали, храбрили речима: Не брини. Проћи ће! Престани да чачкаш нос!
Након сусрета са баштованом и његовом децом, када је схватила да је њен нос заиста попут паприке бабуре, одлучила је да избаци ову ружну навику из свог живота.
Ближило се време Пролећног бала. Позвана је и Принцеза Јулија. Припремала се за тај узбудљив догађај.
На балу су биле присутне све принцезе и дворске даме из разних земаља, такође и принчеви, лордови, витезови. Принцези Јулији је пришао један леп и стасит Принц Михајло. Док су плесали, разговарали су и наравно, погађате – заљубили су се! Након неколико месеци упознавања, Принцеза Јулија и Принц Михајло су се венчали.
Прошло је неколико месеци. Принцеза Јулија и Принц Михајло су се вратили са путовања и дошли у посету принцезиним родитељима. Изашли су да се прошетају по парку. Срели су их баштован и његова деца.
Добар дан!
Добар дан! – Поздравили су се.
Принцеза се почела смејати. Шта је тако смешно? – Упитао је Принц. Након кратког убеђивања, Принцеза је испричала своју тужну и ружну причу о себи, тачније о свом носу, надимку. Принц се насмеја и рече: Волим те Бабурице моја! Затим се саже и пољуби је у малени и леп нос.
Ауторка: Тања Пејовски, васпитачица
Bravo za vaspitačicu autorku😊❤️