Ove godine smo svi prinuđeni da Vaskrs proslavimo „zatvoreni“ u svojim domovima. Policijski je čas, oko nas je nevidljivi virus koji vreba i koji nam ne dozvoljava da posetimo bake i deke na selu, ili da organizujemo turnir u „kuckanju jajima“ u kraju. Ovo je Uskrs koji ćemo provesti u svoja četiri zida sa svojim najmilijima.
Pa, šta je u tome, zapravo, toliko loše?
Ako ste te sreće da u ovim kriznim trenucima imate dvorište, ili živite na selu, vaš život i vaša sloboda će i u vanrednom stanju ostati manje-više isti. Ali ako, ipak, ne možete sebi da priuštite širinu koju livada pruža, pokušajte da smestite tu livadu u svoj dom.
Livada je svakako, samo metafora za slobodu, a slobodu čuvamo u sebi. Slobodni smo onoliko koliko se osećamo slobodnim. Slobodni smo onoliko koliko smo zahvalni. To nije pokoravanje i predavanje, već pronalaženje smisla u lepoti života, u saradnji, u strpljenju, u onome što imamo i smatramo vrednim. A šta je najvrednije? Pa, svakako, porodica. Porodica nam daje ljubav i toplinu, osećaj da je sve na svom mestu baš tako kako je, i da će sve, zaista, biti dobro ako budemo bili dovoljno strpljivi i ako se budemo držali preporučenih mera izolacije. Čak i sada. Kada deluje najteže.
Šta nam, dakle, preostaje?
Zagrljaji, poljupci, kreativnost i pozitivna energija. Malo li je?
Deca će osetiti ako ste napeti. Ne čitajte sve vesti, statistike i prognoze. Umesto toga, pustite muziku, plešite, prepustite se neposrednosti i lepoti trenutka. Napravite domaći plastelin i mesite kolače sa svojom decom. Slikajte, obojite jedan zid ove godine u – šareno. Neka bude drugačije, neka bude prolećno. Ofarbajte jaja na različite načine. Pokažite deci kako se tradicionalno boje jaja lukovinom i listićima. Ali dajte i njima da ofarbaju baš onako kako žele. Ako imate zadatke koje su vam poslali iz vrtića ili škole, radite ih, ali osmislite i neke druge aktivnosti koje će deci omogućiti da rade nešto van šablona. Napravite lepu i veselu trpezu, jer Vaskrs je veseo praznik, i iako ove godine nećemo moći da odemo u crkvu ili na selo, proslavićemo ga kako dolikuje. Setimo se, Hristov hram je pre svega u srcu onih koji veruju, a najlepši običaji se odvijaju upravo u toplini porodičnog doma. Baku i deku ćemo pozvati preko Skypa i uporediti jaja, možda blago kucnuti u ekran, dogovarajući se da sledećeg Vaskrsa budemo zajedno. Ali pre toga, nadamo se uskoro. Poslaćemo virtuelne čestitke bliskim ljudima.
Dosada nije dovoljan razlog da mislimo da nemamo čemu da se radujemo. Svi stepimo, i nekada je nemoguće glumiti radost. Ali nije nemoguće shvatiti vrednost i važnost onoga što imamo. Osetiti širinu u onome što imamo. Nije nemoguće da budemo zahvalni, neprestano, svaki dan. Ono što se dešava nije tako lepo i nije tako daleko. I zato treba da prepoznamo i vrednujemo sve ono lepo i još bliže. Da osetimo da imamo slobodu da budemo ljudi, da budemo kreativni i da sačuvamo vedar duh i u vremenima koja nisu idealna.
Srećan Vaskrs i dobro zdravlje želi vam tim vrtića Plavi zvončići!