Ове године смо сви принуђени да Васкрс прославимо „затворени“ у својим домовима. Полицијски је час, око нас је невидљиви вирус који вреба и који нам не дозвољава да посетимо баке и деке на селу, или да организујемо турнир у „куцкању јајима“ у крају. Ово је Ускрс који ћемо провести у своја четири зида са својим најмилијима.
Па, шта је у томе, заправо, толико лоше?
Ако сте те среће да у овим кризним тренуцима имате двориште, или живите на селу, ваш живот и ваша слобода ће и у ванредном стању остати мање-више исти. Али ако, ипак, не можете себи да приуштите ширину коју ливада пружа, покушајте да сместите ту ливаду у свој дом.
Ливада је свакако, само метафора за слободу, а слободу чувамо у себи. Слободни смо онолико колико се осећамо слободним. Слободни смо онолико колико смо захвални. То није покоравање и предавање, већ проналажење смисла у лепоти живота, у сарадњи, у стрпљењу, у ономе што имамо и сматрамо вредним. А шта је највредније? Па, свакако, породица. Породица нам даје љубав и топлину, осећај да је све на свом месту баш тако како је, и да ће све, заиста, бити добро ако будемо били довољно стрпљиви и ако се будемо држали препоручених мера изолације. Чак и сада. Када делује најтеже.
Шта нам, дакле, преостаје?
Загрљаји, пољупци, креативност и позитивна енергија. Мало ли је?
Деца ће осетити ако сте напети. Не читајте све вести, статистике и прогнозе. Уместо тога, пустите музику, плешите, препустите се непосредности и лепоти тренутка. Направите домаћи пластелин и месите колаче са својом децом. Сликајте, обојите један зид ове године у – шарено. Нека буде другачије, нека буде пролећно. Офарбајте јаја на различите начине. Покажите деци како се традиционално боје јаја луковином и листићима. Али дајте и њима да офарбају баш онако како желе. Ако имате задатке које су вам послали из вртића или школе, радите их, али осмислите и неке друге активности које ће деци омогућити да раде нешто ван шаблона. Направите лепу и веселу трпезу, јер Васкрс је весео празник, и иако ове године нећемо моћи да одемо у цркву или на село, прославићемо га како доликује. Сетимо се, Христов храм је пре свега у срцу оних који верују, а најлепши обичаји се одвијају управо у топлини породичног дома. Баку и деку ћемо позвати преко Skypa и упоредити јаја, можда благо куцнути у екран, договарајући се да следећег Васкрса будемо заједно. Али пре тога, надамо се ускоро. Послаћемо виртуелне честитке блиским људима.
Досада није довољан разлог да мислимо да немамо чему да се радујемо. Сви степимо, и некада је немогуће глумити радост. Али није немогуће схватити вредност и важност онога што имамо. Осетити ширину у ономе што имамо. Није немогуће да будемо захвални, непрестано, сваки дан. Оно што се дешава није тако лепо и није тако далеко. И зато треба да препознамо и вреднујемо све оно лепо и још ближе. Да осетимо да имамо слободу да будемо људи, да будемо креативни и да сачувамо ведар дух и у временима која нису идеална.
Срећан Васкрс и добро здравље жели вам тим вртића Плави звончићи!