Deca i video-igre: vodič za roditelje

Virtualnost je, dobrim delom, nova realnost. Svakako, ne treba da joj se potpuno prepustimo, ali ni da je odbacimo, samo zato što “u naše vreme to nije tako bilo”.

Slede saveti o igrama koje bi vaše dete trebalo da igra, kakvo bi trebalo da bude vremensko ograničenje, i kako da kontrolišete vreme provedeno za ekranima i šta da radite ukoliko njihovi drugari igraju nasilne igre.

 

Koje igre igre dete može da igra?

Baš poput filmova, sve video-igre imaju starosno ograničenje, odnosno oznake za koji uzrast određena igra nije prikladna. Ukoliko ne biste dozvolili detetu da gleda film koji nije pogodan za mlađe od 18 godina (u nekim slučajevima, 16 ili 12), onda svakako ne bi trebalo ni da igra igru koja je na ovaj način obeležena. Na svu sreću, mit je da su sve igre samo pucnjava i rat.

Dakle, koji su pogodni naslovi za mlađu decu?

Možda biste mogli da pogledate igre koje podstiču kreativnost i nagon za građenjem, stvaranjem – kao što su Minecraft, LittleBigPlanet, Lego Worlds ili Super Mario Maker. Deca tako koriste maštu, a vi ćete imati manji osećaj krivice zato što ne sviraju violinu ili idu na časove slikanja. Ukoliko imate tablet, Toca Boca nudi lepe, zanimljive igrice za mlađu decu koja neće osetiti nalet dosade posle 30 sekundi.

Ukoliko i sami volite video-igre, razmislite da ih uvedete u svet nekih starih dečijih klasika –  rimejka poput Ratchet & Clank i Crash Bandicoot.

 

Koliko dugo bi dete smelo da igra?

Idealno, deca bi trebalo da provede vreme gradeći brodove od lijana, pecajući i smejući na suncu. Nažalost, živimo u realnom svetu u kome se stvarnost sve više okreće virtualnom.

Svakako, to ne znači da dete ne treba da provodi vreme napolju, naprotiv, dokle god mu vi usmeravate vreme, postarajte se da ono bude što više na otvorenom, svežem vazduhu. Takođe, kada je dete unutra, treba praktikovati i ostale aktivnosti „za unutra“ poput čitanja, slušanja muzike, pravljenja robota od kutija i lego kockica itd. Ali isto tako im dozvolite da igraju video-igre, jer je deci potrebno da i tako provode vreme. Sve je u ravnoteži – ne bi trebalo da igraju igrice po ceo dan, kao što neće jesti kider jaja za svaki obrok.

Postoje određene preporuke da deca ispod 18 meseci ne treba da koriste ekrane uopšte, a kasnije maksimum sat vremena dnevno dok ne napune pet godina. Sa pet godina bi to već moglo malo da se produži, ali treba imati mere i uskladiti vreme koje dete provodi na ekranu sa ostalim aktivnostima bez ekrana (kojih, naravno, treba da bude više).

Koji je najbolji način da decu odvučete od ekrana?

Biće lakše da decu odvojite od konzola ako na samom početku igre odredite koliko smeju da igraju. Pet minuta pre isteka vremena ih podsetite da će uskoro morati da ugase igru, tako da imaju vremena da sačuvaju postignuto. Budite dosledni, ali razumni, ukoliko im zaista treba samo jedan minut da završe meč ili pobede bosa, dozvolite im. Druga opcija je da im kažete da će ih svaki minut igranja nakon prvobitnog vremenskog ograničenja, koštati pet minuta u sledećoj gejmerskoj sesiji.

 

Šta da radite ukoliko njihovi drugari igraju GTA ili neku drugu nasilnu igru?

Ovo je socijalno minsko polje: Kako reći drugom roditelju da smatrate da vaše dete ne bi trebalo da igra igre koje su njegovom detetu dozvoljene, a da ispadne da ih osuđujete (što zapravo, radite)?

Najbolje je da budete iskreni, ali ne i previše iskreni. Stavite naglasak na svoje dete – objasnite da ste zabrinuti zbog njihove (ne)zrelosti, odnosno koliko lako mogu da budu povodljivi, bilo da li su dovoljno razvojno sposobni da vide nacističke zombije koji su do smrti izudarani zarđalom cevi itd. Vrlo je verovatno da će i drugi roditelj da bude saosećajan i da će ograničiti igranje ovih igara u pristustvu vašeg deteta (a možda i neće!)

Nema nepobitnih dokaza o vezi između video-igrara i nasilnog ponašanja, i mnogo se raspravlja o ovoj temi. Mala količina izloženosti stvara malo verovatnoće da će to uticati na ponašanje vašeg deteta. Važna stvar je, kao i uvek, otvoren, iskren dijalog.

 

Zaključak

Kao i mnogi aspekti roditeljstva, tako i dopuštanje (ograničavanje i usmeravanje) igranja video-igrara svodi se na kombinaciju donošenja obaveštenih, promošljenih odluka i onih koje donosite usput. Svaka konzola ima i savete za roditelje gde možete pročitati preporuke o tome kako da odredite razne granice (vremenske, starosne i sl.) Poznajete svoje dete bolje nego iko drugi, pa verujte i svojoj intuiciji kada je u pitanju ono što je dobro za njih.

Add your thoughts

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *