Важни мали кораци у васпитању деце
Стара, позната изрека поручује да се све може остварити ако се ради осмишљено и стрпљиво.
Већина родитеља жели да њихово дете једног дана постане зрела, одговорна и морална особа. Због тога је од кључне важности за правилан развој детета учење, поучавање, а неки користе назив дисциплиновање. Како ће дете поучити, зависи искључиво од родитеља. Родитељи имају на располагању „оруђа за рад“: безусловну љубав и дисциплиновање.
Само да се подсетимо, дисциплиновање није исто што и кажњавање. Та реч, латинског порекла, у свом корену има значење учити или подучавати. Дисциплиновање је, значи, учење детета који су облици понашања прихватљиви, а који нису, као и да за своје понашање дете мора да сноси последице, било позитивне или негативне.
Ако родитељ пропусти да од почетка реагује, односно поучава дете, тиме себи отежава касније исправљање почињене штете.
„Зрно по зрно… камен по камен…“
Слажемо се, дисциплиновање детета за родитеље је напор.
Било би лакше када би тај „посао“ обављали само тада када су одморни, расположени и када имају времена – али је то, нажалост, немогуће. Најчешће се обавља у потпуно другачијим условима: у парку, на улици, продавници, пред спавање, за време оброка, током вожње колима.
Зрно
Пре дисциплиновања, треба повести рачуна о следећем:
1. Имајте реална очекивања.
Пример. Дете водите у шетњу после кише, около су примамљиве барице… сигурно ће ускочити у прву. Решење: нека има чизме на ногама.
Ако дете гледа цртаћ, очекујте да се одазове на позив за вечеру тек кад се заврши.
Пустите дете да се игра слободно у паркићу без очекивања да се неће испрљати и ознојити.
2. Предупредите проблем.
Глад, умор, досада подстичу раздражљивост код детета.
Пример: На дуга путовања понети довољно грицкалица и пригодне играчке.
Ако дете јури по супер-маркету и мољака за играчке и слаткише и то вам смета, нећете га водити са собом. Или унапред можда направите договор за куповину једне до три ствари.
3. Ускладите ставове и размишљања са партнером.
Свако дете је „ мајстор“ за манипулацију и сваку могућу ситуацију ће преокренути у своју корист. Не дозволите да себе и дете доведете у ситуацију да, ако од вас нешто не добије, покуша и добије од вашег партнера. И обрнуто, наравно.
Уколико се не слажете са ставом које ваш партенер има у вези са нечим, не противуречите му пред дететом.
4. Будите јасни.
Пример. Уместо: „Буди добар!“ детету можете рећи: „Буди тих, играј се у соби, тата спава.“
Уместо: „Среди собу!“ рећи му: „Покупи своје играчке, врати их на место, а прљаве ствари у корпу за веш.“
Уместо: „Лепо се играј“, рећи: „Не отимај деци играчке, а лопту не шутирај јако.“
5. Нека порука буде кратка.
Пример. Уместо: „Давиде, треба да идемо кући. Идемо кући, рекла сам. Идемо кући, молим те. Хајде, идемо кући. Давиде…кући…кући…“, могли бисте рећи: „Давиде, заврши са игром, идемо кући.“ Ако Давид неће, узмите га за руку и поведите кући.
6. Не компликујте беспотребно.
Пример. Уместо: „ Поједи све из тањира, то је здраво. Баш сам пуно платила. Цело преподне сам кувала. Види, сестра је све појела. Види како си мршав. Од ове хране мишићи расту.“ Треба рећи: „Поједи колико можеш, па идемо да се играмо.“
7. Будите доследни.
Пример. Када дете говори ружне речи или пак опсује, а ви се једном смејете, а други пут га због тога казните, тако само збуњујете дете. Оно би могло да помисли да је псовање прихватљиво, али да сте ви хировити и, понекад, неправедни.
8. Успоставите контакт погледом.
Немојте детету говорити док вас не погледа у очи или на неки други начин покаже да имате његову пажњу.
Викање са другог краја просторије нема ефекта.
9. Обратите пажњу на тон којим се обраћате детету.
Не галамите, не користите претећи тон, не ударајте дете, не вређајте га и не понашајте се засташујуће. Наш циљ није да се дете плаши, већ да уради оно што желимо.
Такође, не шапућите и немојте звучати неодлучно. Не остављајте детету могућност да се запита да ли заиста мора да вас послуша.
10. Нападните поступак, а не дете.
Користите Ја- поруке уместо Ти- поруке.
Пример. Уместо: „ ТИ си безобразна!“ рећи: „ Љута сам зато што ме ниси послушала!“
Уместо: „ Ти си шепртља!“ Рећи: „ Буди пажљив следећи пут, спорије трчи.“
11. Понудити избор.
Пример. Уместо: „ Иди играј се спремам ручак.“ Рећи: „ Док мама спрема ручак, хоћеш ли да гледаш цртани , или да се поиграш са новом играчком?“
9. Водите рачуна о исправљању штете.
Пример. Ако је намерно дете побацало игачке, нека их и покупи. Или пак, ако је некога увредило, нека се извини.
Камен
Лични пример и похвале су одлучујући током свих година које проведемо бавећи се васпитањем детета, од раног детињства па све до краја тинејџерског узраста. Њихов значај велики је не само за усвајање пожељних облика понашања, већ и за стицање комплетних моралних вредности.
Предлажемо неке од техника дисциплиновања које примењујемо у ситуацијама у којима је важно одмах постићи резултат: дете неће да пере зубе, бесни у парку, не жели да крене из играонице, неће да скупи играчке, удара родитеља, одуговлачи са облачењем…
1. Селективно игнорисање
Пример. Када млађе дете цмиздри, кењка, користи ружне речи, дури се, звоца, свађа се… Шта урадити? Родитељ не коментарише, не прави контакт погледом, окреће се на другу страну – игнорише (али не предуго). Касније предлаже адекватну замену. Ако дете прихвати, похвалите га.
Пример. Дете у продавници плаче, хистерише, хоће да му се купи играчка. Мама не обраћа пажњу једно време, потом нуди детету алтернативу. „Дођи, купићу ти сладолед, изабери ти и за мене. Баш ми се допало како си прошли пут изабрала. Хајде да обрадујемо и тату сладоледом.“
Важно је нагласити да селективно игнорисање не представља игнорисање детета, већ нежељеног поступка. Чим дете почне да се понаша прихватљиво, то похваљујемо.
2. Одбројавање.
Има нечег магичног у утицају одбројавања на понашање детета. Користи се у ситуацијама када дете неће да заврши са оброком, изађе из вртића, одуговлачи са облачењем, покушава да одложи купање, не долази кад га зовете… Не разводњавајте бројање дугом причом, само бројте: „ Један…Два… Три!“
3. Скретање пажње.
У ситуацији када се дете неприхватљиво понаша, покушајте да његову пажњу фокусирате на нешто што ће довести до прекида. Ова техника се базира на радозналости детета, па будите креативни!
Пример. Дете одбија да седне у колица, јер зна да то значи одлазак из паркића. Кењка и буни се. Мама му прилази и показује на небо: „Јао колико птичица! Где су кренуле? Види, види! Како лепо лете!“ Док дете гледа птице, мама га смешта у колица и крећу…
4. Тајм- аут.
Ако је дете изразито непослушно и нису успеле предходне три технике, време је за тајм-аут. Упозорите га још једном, ако се стање не поправи, одмах примените тајм-аут. Место за тајм-аут може да буде столица на другом крају собе или посебна просторија.
Дете остаје у тајм-ауту онолико минута колико му је година. Нпр. три године три минута. У њему не сме да се забавља, не разговара се са њим, али треба да му буде јасно зашто је тамо. Тајм-аут није пријатан ни за вас ни за дете. Будите доследни и истрајни. Тајм-аут даје кратак предах родитељима да поврате самоконтролу, а детету могућност да обрати пажњу на своје понашање.
5. Награђивање.
Оно се користи када постоји потреба за сарадњу у некој конкретној ситуацији: одлазак код зубара, примање вакцине, дуго путовање… Не треба награђивати дете често, а нарочито не за оне ситуације које се подразумевају: одлазак у вртић, купање, прање косе, сецкање ноктију, одлазак код баке и деке…
6. Ускраћивање
Уколико дете упорно не слуша, не сарађује, треба му ускратити неко задовољство, на пример играње игрица, гледање цртаћа, Лего – оно што воли да ради. Ускраћивање треба да следи одмах или што скорије по испољавању непожељног понашања и мора бити повезано са врстом преступа.
Пример. Дете упорно разбацује Лего коцкице и фигурице по кући; решење је да му се укине Лего игра на два дана. Сразмерно преступу, не треба бити претерано строг, а ни претерано благ.
Зрно по зрно… камен по камен... дошли смо до краја.
Није лако све спровести у пракси. Потребно вам је време, стрпљење, креативност, вежба… Али зрно по зрно… камен по камен… година за годином… Пред вама ће бити срећно, задовољно, зрело, одговорно, морално, васпитано дете.
Autorka: Tanja Pejovski