Унутрашња мотивација сваког детета је игра. То је разлог зашто се деценијама уназад у свету раде озбиљна истраживања посвећена проналажењу начина како да деца управо кроз ову активност науче што више.
Поред родитеља, васпитачи и учитељи имају велику одговорност у томе да дете досегне своје потенцијале. Многе корисне активности које се раде кроз игру помажу развоју деце, а најдрагоценије раздобље за то је управо оно пре поласка у основну школу, јер је у том периоду развој мозга најинтензивнији. На његов значај управо указују и истраживања која смо поменули, у оквиру којих се јасно говори да назначено време и труд које улажемо у едукацију детета у раном узрасту имају далеко већи утицај него када то чинимо касније.
Циљ учења кроз игру има сврху да подигне ниво интелектуалних способности, спречи поремећај пажње и концентрације, развије координацију моторике и покрета, затим брзо размишљање и закључивање, а помаже да се правовремено уочи даровито дете, усмери и подстакне развој његових способности.
Мудро учење такође представља победу над технологијом, којој су деца све више изложена. Практично, не треба дозволити да се крене линијом мањег отпора и дозволити деци неограничен приступ различитим садржајима која се лако могу наћи на медијима – пре свега на интернету. Интернет треба да буде само још једно помоћно средство које се паметно користи приликом процеса учења, са циљем развијања способности које рачунари немају, а то су повезивање, креативност, тимски рад… На тај начин деца се активно припремају за живот и будућност – без оптерећења наметнутим ставовима и обрасцима понашања који се, управо у најмлађем узрасту, најлакше и прихватају.