Данас постоји широк и разнолик асортиман производа намењених деци. Било да играчке купујете у продавници, или на Интернету, поред разних ближих одредница (нпр. играчке за одређени узраст или пол), неминовно је да ћете наићи на категорију означену као „едукативне играчке“.
Какве су то едукативне играчке?
Ово су играчке осмишљене тако да подстакну креативност и развој моторике, а произвођачи неретко наводе и остале предности таквих играчака – дете ће побољшати социјалне вештине, подићи интелигенцију на један виши ниво, па чак и развити осећај емпатије, али и блискости са особом која игру води.
Да ли један мали (обично шарени) предмет може да буде тако моћан?
Постоје и едукативне играчке за бебе – шарене, за звецкајућим ефектима који стимулишу неки део мозга (произвођачи ће тачно навести који).
Бити дете у 21. веку је много другачије, а неко ће рећи и много комплексније, него у претходним временима. Оно што остаје исто је да деца воле да се играју, а игра се сматра једном од најмоћнијих оруђа за учење у детињству. Будући да се слободна игра све више препознаје као суштинска компонента квалитетних програма посебно у предшколском периоду, родитељи су вољни да то подрже одговарајућим реквизитима и едукативним играчкама.
Ипак, сваки родитељ има неку причу о томе како је њихово дете уживало играјући се са кутијом од играчке, уместо са самом играчком. Уз то, нема бебе којој нису занимљиве папуче, пластичне флаше и кесе. Бабе и деде воле да додају да они нису имали толико играчака и да им је омиљена играчка био обичан штап, или лук и стрела које су сами правили у шуми, а фину моторику су развијали чистећи грашак и пробирајући пасуљ.
Ипак, шта да ради родитељ 21. века са дететом 21. века и самим 21. веком који је пун различитих (бес)потрепштина? Колико имају смисла шарени едукативни рафови? Има ли ту и шарених лажа? Да ли мноштво избора и тврдњи да су играчке кључне за учење пију воду? Брошуре и веб странице позивају родитеље да не занемаре способности свог детета и да стимулишу вијуге уз куповину одређених играчака. Како би један родитељ могао да запостави нешто што ће развити ум његовог детета и подстаћи успавану креативност?
Не постоје докази у којима ове тврдње имају упориште, заправо, ове играчке (као и оне “мање едукативне”) умеју да буду изузетно скупе, а да заузврат не пруже много, уколико сами родитељи не комуницирају и не науче своју децу како да повезују и конципирају могућности коју одређена играчка нуди. Имајте у виду да је велики број играчака са мотивима ликова из цртаћа, и да су произвиођачи углавном окренути промоцији сопствених производа, а није их много брига о њиховој едукативној вредности.
Заправо, едукативна вредност играчке, као и саме игре зависи од особа које у тој игри учествују. Ако је дете сувише мало да се игра само, родитељи су ти који треба да поведу игру и помогну му да нешто научи из игре, као и да га усмере како да се игра само. У том смислу, свака играчка може да буде едукативна. Такође, уколико игра има нека правила или задатак, неминовно је да старија особа покаже детету који је то задатак.
Ипак, издвојили смо неке од играчака које сматрамо мање или више едукативним.
Вечите коцке
Коцке и коцкице су заиста вечне. Ако је материјал од којег су изграђене квалитетан, оне су и – неуништиве. Добар су избор када је у питању едукативни аспект и пружају могућност како за слободну игру, тако и за осмишљену. Варијанте за слагање су непрегледне. Док је дете мало, вероватно ће пратити како ви слажете и веселити се када препозна неки облик, а касније ће се и само упустити и радовати се стварању мноштва нових (едукативних) играчки. Нећете ни трепнути, а ваше дете ће, својом имагинацијом створити брод, робота, зоо врт и сл.
Играчке за девојчице и играчке за дечаке
Не ограничавајте дечју машту, не сврставајте играчке и књиге на оне за девојчице и за дечаке, јер тако збуњујете дете и остављате му мање могућности да ужива у игри и из ње нешто научи.
У свакој играчки и свакој игри се крије могућност учења. Многи ће рећи да кухињица није за њиховог дечака, као ни лутка беба. Девојчицама се не купују аутомобили или роботи. Али, погледајте колико у тим ситницама има прилике да научите дете – пре свега, да изађе из устаљених образаца и игра се са чиме пожели. Јер ће и касније у животу моћи да ради шта год пожели. Као што је добро познато, мушкарцима данас није страно кување, а неки од најпознатијих кувара су, управо – мушкарци. Жене возе аутомобиле, а неретко и багере и друга тешка возила. Пегла такође није резервисана само за жене. Бебе-играчке нису само “мамина” брига. Дечак, играјући се са оваквим луткама развија осећај нежности и топлине који ће касније имати према свом детету или млађем брату/сестри.
А ако ћемо искрено – постоје розе мушке кошуље и плаве женске хаљине, према томе – уколико желите да деца науче што више у раном детињству, знајте и сами – не смештајте их у калупе, јер им тако ускраћујете могућност учења.
Паметни телефони загљупљују децу
Пре него што дате детету свој телефон или таблет како би се “смирило” запитајте се коме чините услугу том приликом? Телефон је најзабавнија играчка данас, како одраслих, тако и деце, али она неће много помоћи вашем детету, а и вама ће, само привремено помоћи да своју пажњу преусмерите на нешто друго што није дете, али ће то имати дугорочних последица. Гледајући у екран дете држи руке и телу у принудном положају, што неповољно утиче на развој моторике, али и акомодацију ока, самим тим се повезује мање синапси у дететовом мозгу, а управо су те синапсе кључне за развој интелигенције. Често се дешава да дете проводи испред екрана и по неколико сати, а готово је постала пракса да нешто мора да гледа док једе (јер иначе ништа не једе, да се не би испрљало и сл), пре спавања, док нешто чека, или док се вози колицима (јер зашто би посматрало околину?). Деца на овај начин усвајају погрешне обрасце – обрасце замајавања, уместо усредсређивања на оно што се ради. Видео снимци на Yоутубу које дете често гледа самостално, без надзора родитеља (што је прича за себе) садрже наизглед “едукативне” моменте попут песмица за учење боја, или звукова домаћих животиња. Имајте на уму да су те снимке правили људи којима је циљ – зарада помоћу кликова, а не едукација ваше деце. Заправо, овај вид провођења времена има само мане, а не предности, јер поред чињенице да ће ваше дете бити мање друштвено, самостално, знатижељно, маштовито и стрпљиво (могућност сталног мењања садржаја шаље детету поруку да све може да му буде доступно одмах и сада, због чега ће дете бити нервозно ако такве обрасце не пронађе у “стварном” свету), биће ускраћено за важне могућности учења кроз игру, читање, разговор.
Природа и играчке у природи
Трудите се да са децом проводите што више времена у природи. За правилан развој дететовог мозга, неопходно је да дете трчи, скаче, прескаче, да се пење као мајмунче и истражује. А едукативних играчака у шуми има на претек – шишарке, штапови, суво лишће, жирови, каменчићи – све има свој едукативни потенцијал, ако сте довољно маштовити и спремни за авантуру!
Заобиђите тржне центре и играонице, светлеће аутомобиле на жетоне и музику која долази са свих страна. Симпатично је све то понекад, али умерено. Превише стимулације, буке и светала ће збунити дете, исцрпети га. Исту ту енергију дете може да искористи у природи, где је реципрочан однос енергије коју губимо и добијамо.
И као закључак, шта ће дете научити кроз игру, зависи од нас – родитеља и васпитача. Деци дајемо импулс који они даље следе вођени сопственом слободом и имагинацијом. Не постоје едукативне играчке, постоје едукативне игре са играчкама које су за ту намену мање или више прикладне. Наш задатак је да подстакнемо децу да кроз игру што више науче и стекну потребне темеље за даљи живот. Бити родитељ данас је захтевно, можда захтевније него икада. Све је мање помоћи бака, дека и остале родбине, и неретко су родитељи препуштени сами себи, па поред обавеза на послу и у кући, често занемаре тај део квалитетног времена које треба да проведу са својом децом, или су због других обавеза “принуђени” да дете занимају таблетом или телефоном. Али, сетите се – што више труда и квалитетног материјала уложите у темељ, то ће и зидови чвршће стајати.
Ауторка: Милена Илић Младеновић