Наслов: Слике из живота змајева
Ауторка: Беата Крупска
Издавач: ProPolis Books
Пред нама је један од класика књижевности за децу, пољске списатељице Беате Крупске (са илустрацијама Збигњева Ларве) из 1987. године. Ова књига је пре две године први пут преведена на српски језик, у издању издавачке куће ProPolis Books.
Тада сам и набавила књигу. Мој син је имао три године, а негде око друге смо почели да се успављујемо читањем. Обично су то биле књиге са више слика, а мање текста, из којих је могло да се развије неколико додатних прича, или да се мења тон читања који би следио дететов улазак у царство снова. Међутим, књига Слике из живота змајева нам је пружила и неке нове перспективе – читали смо је са обостраним уживањем, а Виви је непрестано тражио још. У месецима који су уследили постао је веома искључив – читали смо само о авантурама ових симпатичних змајева. То нам је, уједно, био и први сустрет са романом за децу, који је, за дивно чудо, држао пажњу нестрпљивог трогодишњака.
Какве су ово слике?
Живописне, духовите, маштовите, очаравајуће, питке, понекад надреалне, али пре свега – свакодневне. Замислимо неку камеру (вештог режисера) која прати свакодневицу групе змајева који су се на својим (прилично необавезним) животним путевима срели и постали дружина. Онако спонтано, баш као што то и деца умеју. Јер ови змајеви, претпостављате, нису нека страшна чудовишта која се усељавају девојкама у куће, пале села својим ватреним дахом или са неколико глава чувају закључано благо. Ово су благи, питоми, дружељубиви змајеви који воле да играју фудбал, свирају, уче од кокошке како се лети; и који у своју дружину прихватају како друге змајеве, тако и жабе, Макраухење, крокодиле, лептире – поручујући тиме да су разлике савладиве и да прихватањем других и другачијих створења (односно, особа) свој живот обогаћујемо.
Шта ову књигу чини посебном?
Хумор. Он је ненаметљив, а врло ефектан. На моменте ћете, неминовно, “пући од смеха”, али ће вам осмех на лицу стајати непрестано док будете читали ову књигу. Један од илустративних примера:
На ливаду је ступио змај. Имао је ружичасту гриву, дугу љубичасту косу везану у реп на врату, око врата му је висио термос, а преко рамена је имао окачен саксофон. Знојио се и био је јако намргођен. Погледао је оба змаја како леже у сенци и још више се смрачио.
– Колико је 36 пута 36? – мргодно је зарикао.
– Не знам – одговорио је Антоније без размишљања.
– Да, он стварно не зна – додао је Винсент Змај.
– Добар одговор – загрмео је задовољно трећи змај, засео на трави поред њих ипочео да свира саксофон. Убрзо је прекинуо и казао: – Можемо да будемо другови. Увек су ме плашили змајеви који знају колико је 36 пута 36. Сматрам да такво знање доказује недостатак маште.
– Али ми немамо машту – побунио се Антоније.
– Не умемо да замислимо ништа што не видимо или не опипамо.
Трећи змај је накратко засвирао на саксофону, а онда је запитао:
– А можете ли да замислите моју музику?
– То не морамо да замишљамо. Види се – промумлао је Винсент Змај. – Кад си почео да свираш, лепо су се видели наранџасти лептири како скакућу по дебелом, меком душеку, затим су се зелени слепи мишеви упетљали у плетене лежаљке, на крају је долетео Ћелави Пас, накашљао се, попио флашу оранжаде и почео да се смеје на сав глас, а онда је све нестало.
– Стварно, тако је било – потврдио је Антоније. – Видео сам својим очима.
Трећи змај се подигао на шапе, климнуо главом тако силно да му се ружичаста грива распршила по челу, И рекао:
– Зовем се Зигмунтов Змај и намеравам да постанем ваш доживотни пријатељ, хтели ви то или не.
Овај подужи пример није тек репрезентативан цитат, или исечак помоћу кога бисте могли да закључите о каквом је хумору реч. Он, свакако, служи и томе, али не само томе. Из овог дела откривамо каква је природа ових змајева, колико је симпатична њихова непосредност, неисквареност и понекад, наивност. Они свет узимају онаквим какав јесте, какав се даје, и све своје визије и страхове осећају као саставни део тог света. То су све квалитети које и деца у себи носе.
Зашто ће деца да заволе ову књигу?
Овај приказ сам започела причом о личном сустрету са књигом. Моје трогодишње дете је два месеца тражило да читамо само Слике из живота змајева. Повремено би се насмејао, често је цртао Макраухењу и обогатио вокабулар. Ипак, да ли је ово књига за трогодишњаке? Као и код сваке добре литературе, није наодмет и овде напоменути да ограничења у погледу узраста – нема. Неко би рекао да ово није књига за трогодишње дете, али је моје дете тих година с пажњом пратило радњу и само завршавало реченице. Истина је да ће старија деца у књизи откривати нове слојеве из којих ће учити, али ће се, пре свега, забавити и насмејати.
Шта је родитељима занимљиво у овој књизи?
Опет хумор. И реминисценције. Занимљива радња. Дечји осмеси док читају књигу.
Роман Беате Купске већ тридесет година одушевљава децу и родитеље, и у правом смислу речи је дечји класик. Ово је весела књига која ће измамити осмех свакоме ко је буде узео у руке. Лако је поистоветити се са змајевима, жабама, ћелавим псима и другима јер они, иако су често непосредни, благи, весели, умеју да буду и намргођени, груби, љути и уплашени. Све емоције су присутне и све су дозвољене у овој шароликој књизи.
Књигу можете наћи на сајту издавачке куће ProPolis Books , као и у њиховој књижари.
Приказ: Милена Илић Младеновић