Како подстаћи децу да се укључе у кућне послове?

Идеја да деца треба да науче да раде кућне послове из неког апстрактног разлога – попут дужности или одговорности – звучи добро на папиру, али има врло мало практичне примене у дететовом животу. Не постоји стратегија, али постоје олакшавајући кораци које можете предузети како бисте навели своју децу да обављају неке задатке.

Овде не говоримо о тешким кућним пословима, већ настојимо да дете мотивишемо да се укључи у свакодневне обавезе, пружајући му на тај начин темељ за неке послове који ће захтевати више одговорности и менталне снаге.

Истина је да  сукоби у кући често избијају јер дете не жели да учествује у задатим послићима. Док вичемо: „Зашто ниси средио/ла собу?” оно је на каучу, гледа јутјуб, и додаје: „Ево сад ћу” или не говори ништа игноришући нас.

Али разлог због којег деца не обављају обавезе је исти као онај због којег одрасли то не раде: кућни послови су генерално досадни. А деца нису довољно зрела да схвате да уколико ураде брзо задате досадне активности, биће слободни да се поново врате оним занимљивијим.

Уместо тога, негодују, одуговлаче, вуку се како би избегли неки заправо лак задатак који не захтева много времена.
Уколико имате осећај да стално гањате децу да ураде кућне обавезе, предлажемо вам шест корака како то да урадите уз мало мање вике, а са више ефеката.

 

1. Онемогућите дистракције

Уколико ваше дете сређује собу, искључите све што би могло да му смета док то ради. Ово најпре значи да угасите електронске уређаје (ТВ, телефоне, таблете, компјутере итд). Кажите да их нећете укључити док не заврши посао.

Затим разговарајте о овој теми, али будите кратки. Питајте га/је шта мисли о томе и шта га/је спречава да обави своје задатке.
Откријте који су његови/њени планови након завршеног посла. Мотивишите дете да уради посао како би могло да се поново врати игри.

Подстакните дете да уради обавезе разговарајући о његовим сопственим интересима – уместо да објашњавате апстрактни концепт дужности или одговорности. Биће ефикасније.

 

2. Поставите временско ограничење за послове

Временски рокови су добар начин да се дете усредсреди на обављање задатака. Можете рећи: „У реду, играчке спакуј за 10 минута.” Уколико не заврши обавезу у оквиру задатог рока, смањите време за коришћење таблета/компјутера и сл. Ово је на неки начин цена коју плаћа за одуговлачење.

Лепота овог система је што више нема непрестаног натезања. Уместо тога, само задржавате време. Чак можете користити штоперицу са алармом. Следеће вечери, можете рећи: „Нећемо поновити оно што се јуче десило – сети се, није ти било драго што ниси одгледао/ла свој омиљени цртани.”

Друга стратегија коју родитељи користе да мотивишу дете је да се такмиче са њим. Можете рећи: „Хајде баш да видимо да ли ћеш моћи то да урадиш за 15 минута. Али запамти, мораш да урадиш како треба. Вратићу се да проверим.” Можете дати додатни подстицај: „Ако завршиш ово за 15 минута, моћи ћеш 15 минута касније да идеш у кревет, или да гледаш цртаће 15 минута дуже.”
На овај начин дете је позитивно стимулисано и зна да неће изгубити ништа уколико не обави задатак, али ће добити нешто уколико га обави.

Ова врста система награђивања је увек пожељнија од оне у којој дете нешто губи, јер је мотивисаније и мање кажњиво – дајете свом детету подстицај да уради боље.

 

3. Користите џепарац као мотивацију

Уколико су родитељи у финансијској могућности да дају деци џепарац, требало би то да ураде. А тај новац би могао да буде повезан са задацима које је дете урадило.

На пример, уколико сте му неколико пута поновили да нешто уради, а оно то није урадило, можете му мало смањити џепарац. Рецимо за 50 динара. И сваки пут када га опоменете, скратите му за још педесет.

 

4. Направите структуру кућних послова

Структура је веома важна када је у питању испуњавање кућних обавеза. Вероватно би најбоље било да постоји неко одређено време када се ти послови обављају.

Вечери су обично најбоље време због школске године и које и ми и деца имамо преко дана. Ипак, за време распуста је можда боље обављати ове задатке преподне како би се са њима завршило пре него што остале, занимљивије и слободније активности узму маха.

На пример, пре него што дете укључи видео-игру или друге електронске занимације, успоставите правило да кревет мора да се среди, одећа да се спакује, а соба да се поспреми. На овај начин, дете ће научити да пре слободног времена, мора да заврши своје обавезе.

Такође, нећете желети да одвојите дете од нечег узбудљивог како би урадило нешто досадно и једнолично. Заправо, боље је да из досадног и наизглед напорног пређе у нешто узбудљивије и занимљивије.

Понекад као родитељи треба да се запитате: „Ако моје дете не учествује у кућним активностима, шта је оно што ради?” Заиста је неопходно да се позабавите питањем како дете проводи своје време. Уколико не обавља ове задатке зато што седи за компјутером, или гледа цртани, једноставно морате да прекинете ту шему.

На крају, избор не треба да гласи – забава или обавеза. Избор треба бити – досада или обавеза. Деца морају да разумеју да док не обаве одређени задатак, неће моћи да се забављају. Дакле, нема игре ни електронских “играчака” док се послови не заврше. Алтернатива може бити једино досада.

Са овако постављеном структуром, већина деце ће заправо изабрати да обави своје послове и затим ради оне забавније ствари које заиста жели да ради.

Коначно, одредите време када ће сва деца у вашој породици радити неке кућне послове. Распоредите ко ће шта да ради, и нека та расподела буде фер. На тај начин, нико се неће осећати као да пропушта нешто занимљиво или као да је кажњен јер извршава своје задатке. Просто, време је за кућне послиће.

 

5. Не користите послове као казну

Не користите послове као казну или последицу. Ако неко лоше поступа и  уради нешто погрешно, немојте им као последицу дати рецимо да среде судове. Желите да ваше дете схвати да су послови очекивана одговорност, да треба да се ураде без обзира на све.

 

6. Користите систем награђивања

Уколико ваша деца прихвате одговорност и обаве своје задатке, користите систем награђивања и наградите их за свој рад. Ставите папир на фрижидер са именима деце, и обавезама које имају те недеље. Ако ураде свој задатак, штиклирајте. Када буду имали пет поена, добијају награду. Осмислите неку занимљиву награду.

Такође, електпонски уређаји не треба да буду укључени све време. То што има телефон или таблет, не значи да мора да га користи нон-стоп. Дете треба да има ограничено време на екрану. Уколико жели више, треба да заради то време. На овај начин можете да користите електронске уређаје као награду.

***

Подстицање деце да обаве кућне послове може бити прави пакао ако то дозволите. Неминовно је да ће дете негодовати. Ипак, надамо се да ће вам ови савети донекле помоћи да наметање обавеза олакшате како себи, тако и детету, и претворите све у неку врсту забавног учења о одговорнстима и последицама. Не заборавите да пустите музику!

Add your thoughts

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *