Ideja da deca treba da nauče da rade kućne poslove iz nekog apstraktnog razloga – poput dužnosti ili odgovornosti – zvuči dobro na papiru, ali ima vrlo malo praktične primene u detetovom životu. Ne postoji strategija, ali postoje olakšavajući koraci koje možete preduzeti kako biste naveli svoju decu da obavljaju neke zadatke.
Ovde ne govorimo o teškim kućnim poslovima, već nastojimo da dete motivišemo da se uključi u svakodnevne obaveze, pružajući mu na taj način temelj za neke poslove koji će zahtevati više odgovornosti i mentalne snage.
Istina je da sukobi u kući često izbijaju jer dete ne želi da učestvuje u zadatim poslićima. Dok vičemo: „Zašto nisi sredio/la sobu?” ono je na kauču, gleda jutjub, i dodaje: „Evo sad ću” ili ne govori ništa ignorišući nas.
Ali razlog zbog kojeg deca ne obavljaju obaveze je isti kao onaj zbog kojeg odrasli to ne rade: kućni poslovi su generalno dosadni. A deca nisu dovoljno zrela da shvate da ukoliko urade brzo zadate dosadne aktivnosti, biće slobodni da se ponovo vrate onim zanimljivijim.
Umesto toga, negoduju, odugovlače, vuku se kako bi izbegli neki zapravo lak zadatak koji ne zahteva mnogo vremena.
Ukoliko imate osećaj da stalno ganjate decu da urade kućne obaveze, predlažemo vam šest koraka kako to da uradite uz malo manje vike, a sa više efekata.
1. Onemogućite distrakcije
Ukoliko vaše dete sređuje sobu, isključite sve što bi moglo da mu smeta dok to radi. Ovo najpre znači da ugasite elektronske uređaje (TV, telefone, tablete, kompjutere itd). Kažite da ih nećete uključiti dok ne završi posao.
Zatim razgovarajte o ovoj temi, ali budite kratki. Pitajte ga/je šta misli o tome i šta ga/je sprečava da obavi svoje zadatke.
Otkrijte koji su njegovi/njeni planovi nakon završenog posla. Motivišite dete da uradi posao kako bi moglo da se ponovo vrati igri.
Podstaknite dete da uradi obaveze razgovarajući o njegovim sopstvenim interesima – umesto da objašnjavate apstraktni koncept dužnosti ili odgovornosti. Biće efikasnije.
2. Postavite vremensko ograničenje za poslove
Vremenski rokovi su dobar način da se dete usredsredi na obavljanje zadataka. Možete reći: „U redu, igračke spakuj za 10 minuta.” Ukoliko ne završi obavezu u okviru zadatog roka, smanjite vreme za korišćenje tableta/kompjutera i sl. Ovo je na neki način cena koju plaća za odugovlačenje.
Lepota ovog sistema je što više nema neprestanog natezanja. Umesto toga, samo zadržavate vreme. Čak možete koristiti štopericu sa alarmom. Sledeće večeri, možete reći: „Nećemo ponoviti ono što se juče desilo – seti se, nije ti bilo drago što nisi odgledao/la svoj omiljeni crtani.”
Druga strategija koju roditelji koriste da motivišu dete je da se takmiče sa njim. Možete reći: „Hajde baš da vidimo da li ćeš moći to da uradiš za 15 minuta. Ali zapamti, moraš da uradiš kako treba. Vratiću se da proverim.” Možete dati dodatni podsticaj: „Ako završiš ovo za 15 minuta, moći ćeš 15 minuta kasnije da ideš u krevet, ili da gledaš crtaće 15 minuta duže.”
Na ovaj način dete je pozitivno stimulisano i zna da neće izgubiti ništa ukoliko ne obavi zadatak, ali će dobiti nešto ukoliko ga obavi.
Ova vrsta sistema nagrađivanja je uvek poželjnija od one u kojoj dete nešto gubi, jer je motivisanije i manje kažnjivo – dajete svom detetu podsticaj da uradi bolje.
3. Koristite džeparac kao motivaciju
Ukoliko su roditelji u finansijskoj mogućnosti da daju deci džeparac, trebalo bi to da urade. A taj novac bi mogao da bude povezan sa zadacima koje je dete uradilo.
Na primer, ukoliko ste mu nekoliko puta ponovili da nešto uradi, a ono to nije uradilo, možete mu malo smanjiti džeparac. Recimo za 50 dinara. I svaki put kada ga opomenete, skratite mu za još pedeset.
4. Napravite strukturu kućnih poslova
Struktura je veoma važna kada je u pitanju ispunjavanje kućnih obaveza. Verovatno bi najbolje bilo da postoji neko određeno vreme kada se ti poslovi obavljaju.
Večeri su obično najbolje vreme zbog školske godine i koje i mi i deca imamo preko dana. Ipak, za vreme raspusta je možda bolje obavljati ove zadatke prepodne kako bi se sa njima završilo pre nego što ostale, zanimljivije i slobodnije aktivnosti uzmu maha.
Na primer, pre nego što dete uključi video-igru ili druge elektronske zanimacije, uspostavite pravilo da krevet mora da se sredi, odeća da se spakuje, a soba da se pospremi. Na ovaj način, dete će naučiti da pre slobodnog vremena, mora da završi svoje obaveze.
Takođe, nećete želeti da odvojite dete od nečeg uzbudljivog kako bi uradilo nešto dosadno i jednolično. Zapravo, bolje je da iz dosadnog i naizgled napornog pređe u nešto uzbudljivije i zanimljivije.
Ponekad kao roditelji treba da se zapitate: „Ako moje dete ne učestvuje u kućnim aktivnostima, šta je ono što radi?” Zaista je neophodno da se pozabavite pitanjem kako dete provodi svoje vreme. Ukoliko ne obavlja ove zadatke zato što sedi za kompjuterom, ili gleda crtani, jednostavno morate da prekinete tu šemu.
Na kraju, izbor ne treba da glasi – zabava ili obaveza. Izbor treba biti – dosada ili obaveza. Deca moraju da razumeju da dok ne obave određeni zadatak, neće moći da se zabavljaju. Dakle, nema igre ni elektronskih “igračaka” dok se poslovi ne završe. Alternativa može biti jedino dosada.
Sa ovako postavljenom strukturom, većina dece će zapravo izabrati da obavi svoje poslove i zatim radi one zabavnije stvari koje zaista želi da radi.
Konačno, odredite vreme kada će sva deca u vašoj porodici raditi neke kućne poslove. Rasporedite ko će šta da radi, i neka ta raspodela bude fer. Na taj način, niko se neće osećati kao da propušta nešto zanimljivo ili kao da je kažnjen jer izvršava svoje zadatke. Prosto, vreme je za kućne posliće.
5. Ne koristite poslove kao kaznu
Ne koristite poslove kao kaznu ili posledicu. Ako neko loše postupa i uradi nešto pogrešno, nemojte im kao posledicu dati recimo da srede sudove. Želite da vaše dete shvati da su poslovi očekivana odgovornost, da treba da se urade bez obzira na sve.
6. Koristite sistem nagrađivanja
Ukoliko vaša deca prihvate odgovornost i obave svoje zadatke, koristite sistem nagrađivanja i nagradite ih za svoj rad. Stavite papir na frižider sa imenima dece, i obavezama koje imaju te nedelje. Ako urade svoj zadatak, štiklirajte. Kada budu imali pet poena, dobijaju nagradu. Osmislite neku zanimljivu nagradu.
Takođe, elektponski uređaji ne treba da budu uključeni sve vreme. To što ima telefon ili tablet, ne znači da mora da ga koristi non-stop. Dete treba da ima ograničeno vreme na ekranu. Ukoliko želi više, treba da zaradi to vreme. Na ovaj način možete da koristite elektronske uređaje kao nagradu.
***
Podsticanje dece da obave kućne poslove može biti pravi pakao ako to dozvolite. Neminovno je da će dete negodovati. Ipak, nadamo se da će vam ovi saveti donekle pomoći da nametanje obaveza olakšate kako sebi, tako i detetu, i pretvorite sve u neku vrstu zabavnog učenja o odgovornstima i posledicama. Ne zaboravite da pustite muziku!