Деца су навикла да добијају (играчке, слаткише) али, важно је сетити се да права радост није у константном добијању (углавном беспотребних) ствари. Оне врло брзо досаде и дете често бива обузето новом глађу за новим стварима које жели да добије.
Потребно је понекад да се присетимо да је истинско задовољство у давању, и да дајући нешто, заправо много више добијамо него кад само добијамо.
Како деци усадити љубав према давању?
Као и у свему – родитељи су узор. Ако дете види хуманост у вама и препозна вашу радост приликом чина давања, врло је вероватно да ће усвојити тај образац као исправан, пожељан и следиће га касније у животу. Уколико говорите о томе што радите и разлозима због којих то радите, лекција ће бити још успешнија.
Неопходно је да са децом говоримо о томе зашто је важно бити великодушан. Никада није сувише рано започети разговор о овој теми, а о њој можете разговарати било где – за трпезаријским столом или у ауту.
Можете на пример рећи: „Твоја мама/твој тата и ја подржавамо ову организацију, дајемо им новац с времена на време, а ево зашто…“ Тада набројите све релевантне разлоге због којих баш та организација заслужује ваш новац, и због чега јој значи ваша донација. Није неопходно да се деца охрабрују да сама донирају (док су мала), важно је да виде ваш племенити чин који ће се усадити као нешто добро и хвале вредно.
Даље, да би деца заиста осетила потребу да нешто дају, треба да схвате да је другој страни то заиста и потребно.
Деца имају снажну склоност ка емпатији – она им помаже да открију емоције и потребе других, и тако науче нешто и о својим потребама и емоцијама. Студије показују да је већа вероватноћа да ће деца помоћи људима у невољи, када покушају да виде свет њиховим очима или открију које су то ствари које их повезују. Људска, лична повезаност са неким чини да потребе те особе изгледају реалније, теже их је игнорисати, што нас мотивише да покушамо да ублажимо патњу те особе.
Ипак, имајте на уму да је концепт новца за децу од четири или пет година врло апстрактан, и да новчане донације нису једини начин да говорите о хуманости.
Дете можете одвести на неки хуманитарни концерт, приредбу, или базар где се продају разне рукотворине у добротворне сврхе. Такође, можете купити нешто од прибора за хигијену, играчака и однети установи којој ће бити од користи. Стару гардеробу можете да спакујете и однесете у Црвени крст, и ту вам дете може бити од велике помоћи при селекцији. А уместо да само у оквиру претње (зато што, рецимо, неће да среде собу) поменете да ћете да однесете играчке деци која играчке немају, размислите да бисте некада са својом децом добровољно, без вике и драме, могли да изаберете играчке које су вишак и однесете их у неку установу где су играчке потребне. Исто важи и за храну.
Ипак, немојте ништа на силу. Године истраживања су показала да када су људи присиљени да ураде нешто добро за друге, или чак суптилно присиљени да то ураде због неке награде, себе ће доживети као себичну особу, и то осећање ће бити слаба мотивација када је у питању дугорочна хуманост.
Према томе, немојте да окривљујете дете за себичност уколико одбије да уради неко добро дело. Дајте му слободу и избор – јер ће можда помоћи некоме коме је помоћ још потребнија. Охрабрујте дете, причајте, и сетите се да је потребно да прво види ваш светао пример, како би касније и само тако поступало.
У то име вас позивамо на дружење у суботу, 12. 10. од 11-13 сати у нашем вртићу у насељу Медаковић (Вука Маринковића 8). Припремамо ЈЕСЕЊИ ХУМАНИТАРНИ БАЗАР на коме ће се продавати рукотворине, половне играче, колачи и кафа. 😊 Новац ћемо донирати организацији Центар за бебе, која ће овом приликом представити актуелне пројекте.