Izgleda da je svako dete gledalo prvu epizodu crtaća Pepa Prase u kojoj Pepa i Džordž veselo skaču po blatnjavim baricama. Na kraju epizode, nakon što su se okupali i sprali blato sa sebe, ponovo odlaze do barica, ali im se sada pridružuju i Tata i Mama Prase. Veseli su, smeju se i viču „Svi volimo blatnjave barice!“
U realnosti (gde, doduše, nismo prasići), klonimo se blata. Ako se dete isprlja, možda ćemo mu reći: „Pogledaj kakav si/kakva si… kao neko prase!“ Ipak, budimo iskreni prema sebi, nisu li Mama i Tata Prase u pravu? Zar ne volimo svi da skačemo po blatnjavim baricama? Ili smo makar voleli kada smo i sami bili deca.
Dakle, blatnjave i vodene bare nisu rezervisane samo za prasiće, naprotiv! Da bi dete bilo zdravo, pravo i bistro, neophodno je da ponekad pretrči kroz mutne bare. Pročitajte zašto!
Verovali ili ne, broj sinapsi koji je u stanju da se poveže kada dete radi neke naizgled „glupe“ stvari (skakanje po baricama, penjanje na drvo, skakanje u mestu, okretanje oko svoje ose, hodanje po ivičnjaku i druge slične radnje) je mnogo veći nego kada obavlja neke druge, mirnije i manje blatnjave aktivnosti. Naravno, nisu uvek idealni uslovi – bilo bi dobro da u tim „bara-situacijama“ imamo neophodnu opremu (nepromočive čizme, kabanicu i sl), ali iako to nije uvek slučaj, istina je da ove aktivnosti možemo da isplaniramo. Ako razmislite koliko bi dete moglo da nauči iz ovih prostih radnji, koje ne zahtevaju mnogo vremena i novca, ne biste mnogo razmišljali o idealnim aktivnostima koje podstiču rani razvoj vašeg deteta.
Želju za skakanjem po barama, kaže dr Ranko Rajović, pokreće prirodna potreba za istraživanjem i otkrivanjem sveta pomoću čula i motoričkih radnji. Deca tako skladište znanje o fizičkom svetu. Kroz ove i slične aktivnosti na otvorenom deca ovladavaju osnovnim životnim veštinama kao što su rešavanje problema, sposobnost fokusiranja i reagovanje na promene, ali i donošenje odluka. Drugim rečima, izloženost aktivnostima koje deca provode napolju, u prirodi, utiče pozitivno na njihov kognitivni razvoj.
Možda je zaista prirodna potreba deteta da uči na ovaj način. Mada, priznaćete, kada vidite dečji osmeh i sreću dok skače, ne misleći ni na šta drugo, osim na taj trenutak i osećaj slobode, shvatićete – dovoljno je i to! Dovoljno je da pustite dete da bude dete. Nije toliko strašno što će se isprljati – okupaćete ga, mašina će oprati veš i sve će biti u redu. Takođe, ne treba da vas brine da li će se dete razboleti zato što je malo mokro. Ukoliko nije mnogo hladno, a kuća vam je blizu – nekoliko minuta čiste radosti neće loše uticati na detetovo zdravlje. Naprotiv! Setite se da čuvanje u staklenom zvonu ima mnogo više negativnih, nego pozitivnih efekata na zdravlje.
Zato, sledeći put kada se naoblači, ne razmišljajte negativno, dan je i dalje lep! Nije bitno što će vas možda neko gledati čudno, zgrabite čizme i porodično skakućite u barama. Jer – „Svi volimo blatnjave barice!“😊