Јесење чаролије – блатњаве барице!

Изгледа да је свако дете гледало прву епизоду цртаћа Пепа Прасе у којој Пепа и Џорџ весело скачу по блатњавим барицама. На крају епизоде, након што су се окупали и спрали блато са себе, поново одлазе до барица, али им се сада придружују и Тата и Мама Прасе. Весели су, смеју се и вичу „Сви волимо блатњаве барице!“


У реалности (где, додуше, нисмо прасићи), клонимо се блата. Ако се дете испрља, можда ћемо му рећи: „Погледај какав си/каква си… као неко прасе!“ Ипак, будимо искрени према себи, нису ли Мама и Тата Прасе у праву? Зар не волимо сви да скачемо по блатњавим барицама? Или смо макар волели када смо и сами били деца.

Дакле, блатњаве и водене баре нису резервисане само за прасиће, напротив! Да би дете било здраво, право и бистро, неопходно је да понекад претрчи кроз мутне баре. Прочитајте зашто!

Веровали или не, број синапси који је у стању да се повеже када дете ради неке наизглед „глупе“ ствари (скакање по барицама, пењање на дрво, скакање у месту, окретање око своје осе, ходање по ивичњаку и друге сличне радње) је много већи него када обавља неке друге, мирније и мање блатњаве активности. Наравно, нису увек идеални услови – било би добро да у тим „бара-ситуацијама“ имамо неопходну опрему (непромочиве чизме, кабаницу и сл), али иако то није увек случај, истина је да ове активности можемо да испланирамо. Ако размислите колико би дете могло да научи из ових простих радњи, које не захтевају много времена и новца, не бисте много размишљали о идеалним активностима које подстичу рани развој вашег детета.

Жељу за скакањем по барама, каже др Ранко Рајовић, покреће природна потреба за истраживањем и откривањем света помоћу чула и моторичких радњи. Деца тако складиште знање о физичком свету. Кроз ове и сличне активности на отвореном деца овладавају основним животним вештинама као што су решавање проблема, способност фокусирања и реаговање на промене, али и доношење одлука. Другим речима, изложеност активностима које деца проводе напољу, у природи, утиче позитивно на њихов когнитивни развој.

Можда је заиста природна потреба детета да учи на овај начин. Мада, признаћете, када видите дечји осмех и срећу док скаче, не мислећи ни на шта друго, осим на тај тренутак и осећај слободе, схватићете – довољно је и то! Довољно је да пустите дете да буде дете. Није толико страшно што ће се испрљати – окупаћете га, машина ће опрати веш и све ће бити у реду. Такође, не треба да вас брине да ли ће се дете разболети зато што је мало мокро. Уколико није много хладно, а кућа вам је близу – неколико минута чисте радости неће лоше утицати на дететово здравље. Напротив! Сетите се да чување у стакленом звону има много више негативних, него позитивних ефеката на здравље.

Зато, следећи пут када се наоблачи, не размишљајте негативно, дан је и даље леп! Није битно што ће вас можда неко гледати чудно, зграбите чизме и породично скакућите у барама.  Јер –  „Сви волимо блатњаве барице!”😊

Add your thoughts

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *