ВРЕМЕ ЗА ВРТИЋ

Када је право време да упишете дете у предшколску установу?

Ово је једна од оних тема о којима сви имају мишљење, иако тачан одговор, који би био исти за свако дете и сваку породицу, у ствари, и не постоји. Са годину дана? Две? Три? Пет? Кога год да питате, спремно ће рећи неки број и препричаће вам своје искуство – али врло је могуће да вам то уопште неће бити од помоћи.

Сви се углавном слажу да је најбоље да дете крене у вртић када навикне да користи ношу и научи самостално да једе. Треба истаћи и извесну социјалну зрелост, која подразумева спремност да дете учествује у заједничким активностима са вршњацима и коју деца углавном стичу око треће године. Све је то, наравно, веома важно. Међутим, нису све породице „типичне“ нити су сва деца иста. Некад је у најбољем интересу детета да у вртић крене што раније, а некад пак да се полазак одложи све до предшколског. Зато ћемо у овом тексту отићи изван ових општих одговора и покушати да вам помогнемо да дођете то оних који узимају у обзир све важне околности у вашем животу које утичу на ову одлуку.

Када је право време за вртић АКО…

1. …ако сте стално запослени и треба да се вратите на посао?

Највероватније је управо ово разлог због ког планирате да упишете дете у вртић, можда чак раније него што и сами сматрате да треба. Одговор зависи од више фактора. Сигурно ћете на једно од наредних питања одговорити са „да“, па погледајте шта препоручујемо у свакој од ових ситуација.

  • Да ли дете има баку, деку, тетку или неку другу блиску особу која је спремна да свакодневно, током дужег периода, брине о њему?

Ако је одговор „да“ – и ако сте задовољни начином на који та особа брине о вашем детету – заиста нема потребе да дете иде у јаслице. Можете мирно да сачекате време када ће ваше дете само показати интересовање за дружење са другом децом. Није нимало необично да дете од три или четири године – које никада није било у колективу, али је чуло за вртиће од друге деце или посматрало игру у дворишту неке предшколске установе – тражи од родитеља да и њега/њу упишу. На тај начин, управо ваше дете вам може рећи које је право време за тај велики корак.

Ако имате велику фамилију са мног деце сличног узраста као и ваше, која не иду у вртић – и ако све функционише како треба – можете мирне душе сачекати предшколско. Полудневни припремни предшколски програм је доступан у већини вртића и то је сасвим довољно да се ваш малишан привикне на атмосферу колектива пра поласка у школу.

  • Да ли има много људи који могу да „ускоче“ кад је потребно, али никога ко би стално био ту?

Ако има много заинтересованих да понекад причувају вашег малишана, то је заиста сјајно, али ако нико нема времена и воље да му се посвети на дуже стазе, можда би ипак боље било да дете што пре крене у вртић.

Ради се о томе да је деци – а поготово сасвим малој деци – потребно време да се навикну на особу која их чува, да развију поверење и осећај сигурности, као и да у свему томе постоји континуитет. Колико год да су баке и тетке брижне, ако се стално смењују, за дете ће то бити стресно.

Само особа која скоро свакодневно са дететом проводи много сати – била то бака, ујна или васпитачица – имаће његово потпуно поверење. Једна од опција је и да ангажујете дадиљу, али само ако је то особа у коју и сами имате огромно поверење. Ако такве особе нема, најбоље би било да потражите вртић у ком се ради са малим групама и у ком би једна, иста васпитачица, из дана у дан, била ту за ваше дете.

  • Немате блиску родбину у месту у ком живите, оба родитеља раде и нема никога ко би могао да чува дете?

У овом случају, изгледа као да немате много избора и да је вртић једина опција – али избора увек има. Пре свега, можете да изаберете вртић. Најближи није увек најбољи. Обиђите неколико, проучите њихове програме, разговарајте са запосленима и пажљиво процените чији модел рада највише одговара вашем детету и вама.

Немојте чекати последњу недељу породиљског одсуства. Пожељно је да дете почне да иде у вртић бар месец дана пре него што се вратите на посао, како бисте могли активно да учествујете у адаптацији.

2. …ако тражите посао?

Оно што никако не препоручујемо је да чекате да нађете посао, па да тек тада упишете дете у вртић. За адаптацију је потребно време и стрпљење. Детету је потребна ваша подршка и пажња. Са друге стране, како ћете се концентрисати на нови посао док по цео дан размишљате о томе како је детету без вас?

Дајте времена и малишану, и себи. Ако сте чврсто одлучили да нађете посао, прво нађите вртић, нека прође неко време да се сви навикну, па се тек онда активно баците на тражење посла, знајући да је дете у сигурним рукама.

Ако вас запослење ипак ухвати неспремне, па дете одмах мора да крене у колектив, нека то буде неки мањи и мирнији, са особљем које има разумевања за вашу ситуацију и спремно је на блиску сарадњу.

Једна од могућности је и да сачекате неко време, док дете не постане сасвим зрело за вртић.

3. …ако неко од родитеља ради од куће?

Ако је мама или тата код куће, природно је да и дете остане код куће, бар док је веома мало. Међутим, овде је веома важно колико сати дневно радите и чиме се уопште бавите. Ако радите свега пар сати дневно, све је у реду, али ако ваш посао захтева пуну концентрацију током већег броја сати, ни дете ни посао неће добити вашу неподељену пажњу. Стићи ћете да га нахраните, пресвучете, успавате и урадите све што је неопходно, али пошто ћете стално каснити са пројектима – нећете имати времена да се играте.

Када ваша беба постане трогодишњак – а ви сте по цео дан за рачунаром – постоји опасност да ће, сасвим неприметно и наизглед природно, и ваш малишан почети да проводи много времена пред екраном.

Да бисте то избегли, можете уписати дете у вртић у ком постоји полудневни боравак. Тако би дете имало бар четири сата разноврсних активности са другарима, а ви бисте добили четири сата потпуног мира и тишине, током којих бисте могли да урадите више посла него за цео дан поред детета. Остатак дана осмислите сами, јер сигурно је да ћете имати више слободног времена него пре.

Што се тиче правог времена, у овом случају је то оно доба када приметите да је детету почело да бива досадно – нарочито ако нема бату или секу да се игра с њима. Чим дођете у искушење да му дозволите да игра игрице и гледа видео-клипове са интернета – уместо тога обиђите вртиће у вашем крају.

4. …ако је ваше дете стидљиво и/или асоцијално?

Нека деца су напросто мирна. Неки малишани су активни и раздрагани код куће, али кад се нађу у друштву друге деце, на пример у паркићу, плаше се одвајања од родитеља. Можда се ваше четворогодишње дете некад расплакало, зато што му је двогодишњак рекао да се склони или јер је неко сео на тобоган и спречио га да се спусти. То уопште не значи да вам је дете асоцијално и да ће увек бежати од вршњака. Често баш оваква деца, кад мало порасту, имају баш много пријатеља.

Проблем најчешће то што нека деца, у најранијем детињству, нису проводила довољно времена са вршњацима и нису научила да комуницирају са њима. Најбољи начин да то науче је да крену у вртић, где ће у сигурном, контролисаном окружењу проводити време са истим другарима, из дана у дан; где ће научити не само да комуницирају са вршњацима, него и да уживају у заједничкој игри.

5. …ако ваше дете има посебне потребе?

Само ви можете да процените да ли је дете спремно да се, на пар сати, одвоји од вас – али не чекајте предуго.  Можда ваш малишан неће бити самосталан у свим аспектима као његови вршњаци, али то не значи да му треба ускратити дружење са њима. Ако одаберете добар вртић, у коме се са великом посвећеношћу ради са свом децом и где се обраћа пажња на њихову индивидуалност, такво окружење ће допринети развијању бројних потенцијала вашег детета, као и његовог самопоуздања, а дани ће вам бити богатији осмесима.

Да ли имате питање на које нисмо одговорили?

Слободно поделите своје недоумице са нама (у коментарима или на друштвеним мрежама) и потрудићемо се да вам одговоримо у што краћем року!

Add your thoughts

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.