Ако се ближи време да направите избор када је у питању одговарајућа сличица или фигурица за прву рођенданску торту вашег детета, сигурно је да се ближи и оно, још важније питање: ко ће чувати дете када истекне породиљско одсуство?
Сувишно је рећи да је сваком родитељу приоритет квалитетна брига о детету, и самим тим је горепостављена дилема тешка свима онима који морају да се, због посла, одвоје од детета. Сам чин одвајања и адаптација на нов поредак ствари је и родитељима и деци стресан, па је битно проценити шта је оно што ће детету бити најприродније, или шта је оно што ће дугорочно имати већег удела у квалитетном развоју мале индивидуе.
Опште је место, не сасвим неоправдано, да је за дете најбоље да прве три године живота проведе код куће, у свом дому, а уколико је могуће, са неким од родитеља. Ипак, пошто је ова могућност заиста ретка привилегија неких породица, чини се да је тај концепт тешко остварив. Али, на страну то што овај сценарио није увек могућ, постоји и струја мишљења која сматра да остајање детета код куће није увек најбоље решење.
У једној доста опсежној студији која је урађенена у Националном институту за дечје здравље и напредак, у фокусу истраживања је био квалитет, квантитет и тип одгоја деце. Требало је утврдити која врста васпитања има бољи дугорочни ефекат на укупан дететов развој. Студија је започета 1991. укључивши преко хиљаду деце из различитих породичних ситуација и локација у САД-у, а различити су били и начини чувања деце (родитељи, баке и деке, вртић, дадиље). Ову децу су пратили наредних петнаест година, а истраживачи су били усредсређени на здравље, понашање и могућност учења.
Истраживања су показала да није најбитније ко је чувао дете – да ли је то дадиља, родитељи, вртић или баба-сервис – битнија је била природа дечјег свеукупног искуства. Независно од форме раног одгоја, студија је показала да је осећај сигурности и топлине, као и приступачност одраслих увек добра стимулација за дете. Резултати су, наравно, нијансирани. Квалитет целокупног доживљајног искуства, време које дете проводи ван присуства родитеља, узраст детета – чине те нијансе.
Као што је и очекивано, дететов говор, когнитивне способности и социјални развој увек дају боље резултате уколико су и саме одрасле особе које ту децу чувају обучене, свестране и пријемчиве.
Статистички говорећи, деца која проводе више од тридесет сати недељно ван родитељске неге у првих четири и по година живота имају више проблема у понашању (агресија и немогућност сарадње), а чињеница је да се чешће и разбољевају од оних који проводе мање времена одвојени од родитеља.
Друга занимљива студија је спроведена на Универзитету на Сорбони и обухватила је 1428 француске деце узраста од 12 месеци до пуних 8 година. Овим истаживачима је био циљ да утврде дугорочни утицај вртића, односно како ће се вртићко искуство показати у адолесцентском добу.
У току овог распона година, научници су посматрали емоционални развој деце, имајући у виду и родитељске белешке о понашању деце, укључујући хиперактивност и социјалне вештине. Истаживачи су своје анализе базирали на свим врстама чувања деце до треће године.
Закључили су да су деца која су била у вртићу пре овог узраста много друштвенија од деце која нису похађала вртић. Будући да су деца у окружењу у коме су изложенија интеракцији са другима, није изненађујуће да вртић има овакав ефекат на дечје социјалне вештине. Такође је примећено да је мање проблема у понашању код ове деце него код оне која су време проводила уз дадиљу или са родитељем који не ради.
Овде није реч само о краткорочним ефектима. Деца која иду у јаслице/вртић ће много ређе имати проблеме са социјализацијом и ређе ће развити неке проблеме у понашању у раној адолесценцији, кажу ови научници.
Намера ове студије није била да критикује родитеље који остају код куће са својом децом, већ да скине вео кривице који осећају родитељи који своје бебе рано уписују у јаслице.
Питање да ли је боља дадиља или јаслице је и даље тешко питање. Увек размислите о бенефитима и једног и другог, тако да можете да одлучите шта је најбоље за вас и вашу бебу.
Ево неких разлога за и против дадиље/јаслица:
Дадиља
За:
- Дете проводи време у познатом амбијенту.
- Дадиља ће се постарати да дете колико-толико прати распоред који сте ви утврдили.
- Логистика: када имате дадиљу код куће, можете да јој кажете да уради нешто што сте ви заборавили. Може да сачека курира или мајстора, ако постоји неки квар у кући. Дадиља ће понекад моћи да уради још неке кућне послове, да спреми оброк и сл (мада је ово само условно речено предност, јер ће у том случају можда мање пажње посвећивати детету).
- Деца не морају да се буде рано за вртић.
- Више родитељске контроле: када имате дадиљу у кући, имате више контроле над оним што је детету доступно, где иде, шта једе и какав му је дневни распоред. Многе дадиље достављају опсежне извештаје и шаљу слике родитељима. Ако вам је ово важно, дадиља је добра опција.
- Индивидуална пажња: Ваша дадиља је фокусирана на индивидуалне потребе вашег детета. Нема потребе за балансирањем пажње (осим ако имате више деце), и дадиља може да буде концентрисана на развој детета.
- Осећај блискости: Уколико имате среће да пронађете дадиљу којој можете да верујете и којој, још важније, дете може да верује, осећај блискости коју ће дете да развије са њом је такође важан за даљи развој.
- Флексибилност: ви одређујете време када вам је потребна дадиља. Уколико одређеним данима крећете на посао касије, или радите увече, можете да пронађете дадиљу која ће се прилагодити вашем распореду. Уколико сте заглављени у превозу, ваша дадиља ће вас сачекати код куће.
- Конзистентна нега: многе дадиље остају у породицама од дететовог рођења док не крене у школу.
Против:
- Недостатак надзора. Можда ће ваша дадиља проводити време гледајући шпанске серије а детету на јутјубу пуштати рекламе и садржај који није стимулативан за његов развој? Можда је дадиља нестрпљива или незаинтересована? У том случају ће дете имати много више предности од јаслица.
- Тешко је пронаћи дадиљу и стећи поверење у особу која ће одговарати дететовим потребама и која ће знати да одговори на те потребе.
- Конфликти око васпитавања деце: уколико се ви и ваша дадиља не слажете око неких питања попут дисциплине, спавања или других важних питања везаних за одгој деце, може настати конфликт и отежати однос. Најбоље је да пронађете дадиљу која ће бити на вашој таласној дужини када су у питању ове теме.
- Ретко која дадиља има додатно образовање које се тиче дечјег развоја, а многе немају никакве специјалне сертификате.
- Уколико се дадиља разболи, жели да оде на одмор и сл, мораћете да останете код куће са дететом или да имате неки резервни план.
- Цена: дадиље обично коштају значајно више од вртића. Цена услуга дадиља варира зависно од локације, броја деце, као и других фактора.
- У већини случајева ћете морати да плаћате порез на плату ваше дадиље. А то је како више пара, тако и више административних заврзлама.
Јаслице
За:
- У вртићима раде особе које су обучене и квалификоване за ту врсту посла. Вртићи имају лиценцу и акредитацију.
- Време је прилагођено деци и дечјим потребама, као и простор.
- Беба развија значајне вештине у интеракцији како са одраслима, тако и са својим вршњацима.
- Програми су фокусирани на рану дечју едукацију и стимулацију.
- У вртићу се стичу вештине које ће вашем детету користити касније у школи, као и у животу.
- Многи вртићи нуде велики избор различитих играчака, књига, игара које стимулишу дететов развој. Вртић пружа могућност креативне игре са уметничким додацима, едукативним играчкама, костимима и разним коцкама. У неким вртићима доводе људе обучене за додатне активности, попут музике или јоге.
- Разноврсни учитељи: многи вртићи имају дивне васпитаче који раде са децом дуги низ година. Неки су се определили за област дечјег развоја. Деца ће бити под надзором групе васпитача и остварити квалитетан однос са једном или више особа од поверења.
- Цена – Када се све сабере, јаслице су јефиније од ангажовања дадиље
Против:
- Ред у вртићу некада може да буде недовољно флексибилан у односу на ваш ред и распоред.
- Већа је изложеност вирусима и бактеријама. Мада, многи педијатри говоре да деца морају да буду болесна када су мала, да би касније била здрава. Изложеност вирусима и бактеријама на дуже стазе није лоша, јер се стварају природна антитела, али на краће ће можда значити да ћете морати често да узимате боловање док је дете под инфекцијом. У том случају размислите и о некој атернативи, особи од поверења која би могла да ускочи у оваквим ситуацијама – бака-сервис или дадиља.
- Незгоде, уједи и падови чешће се дешавају у вртићу. Када је група од више деце, тешко је држати их све на оку, па је могуће да ће бити много више огреботина и модрица.
Који год избор да направите, имајте у виду да је код млађе деце увек боље да што мање сати буду одвојени мање од родитеља (мање од тридесет сати недељно), док за децу од преко три године добри предшколски програми могу да имају само бенефите.
Такође, у сваком сегменту бриге о детету знајте да је битнији квалитет од квантитета, тако да је важно да нега детета у време када сте ви на послу буде што боља. Уколико се одлучите за дадиљу, постарајте се да буде добро обучена, припремљена и пуна разумевања и топлине за ваше дете, или јаслице где је добар баланс између стимулативне и опуштајуће средине. Квалитет односа је увек битан, како за социјални развој, тако и за когнитивни, здравствени и емоционални.
Дадиља и јаслице не могу да замене темеље које пружа породица. Свака породица је јединствена, свако дете је јединствено и самим тим нема општих решења. Тако да, који год вид одгоја изабрали за време када сте на послу, постарајте се да што квалитетније проводите време са својим дететом када се са посла вратите. Оно што је најбитније за дечји развој су родитељи који детету пружају осећај топлине, који су ту за дете и одговарају на његове потребе и који омогућују породично окружење које је сигурно, стабилно и стимулишуће за дететов развој. Додатна помоћ у томе је добродошла и неопходна, али увек имајте на уму да темеље градите ви, у свом породичном окружењу!