DADILJA U KUĆI ILI BEBA U JASLICAMA

Ako se bliži vreme da napravite izbor kada je u pitanju odgovarajuća sličica ili figurica za prvu rođendansku tortu vašeg deteta, sigurno je da se bliži i ono, još važnije pitanje: ko će čuvati dete kada istekne porodiljsko odsustvo?

Suvišno je reći da je svakom roditelju prioritet kvalitetna briga o detetu, i samim tim je gorepostavljena dilema teška svima onima koji moraju da se, zbog posla, odvoje od deteta. Sam čin odvajanja i adaptacija na nov poredak stvari je i roditeljima i deci stresan, pa je bitno proceniti šta je ono što će detetu biti najprirodnije, ili šta je ono što će dugoročno imati većeg udela u kvalitetnom razvoju male individue.

Opšte je mesto, ne sasvim neopravdano, da je za dete najbolje da prve tri godine života provede kod kuće, u svom domu, a ukoliko je moguće, sa nekim od roditelja. Ipak, pošto je ova mogućnost zaista retka privilegija nekih porodica, čini se da je taj koncept teško ostvariv. Ali, na stranu to što ovaj scenario nije uvek moguć, postoji i struja mišljenja koja smatra da ostajanje deteta kod kuće nije uvek najbolje rešenje.

U jednoj dosta opsežnoj studiji koja je urađenena u Nacionalnom institutu za dečje zdravlje i napredak, u fokusu istraživanja je bio kvalitet, kvantitet i tip odgoja dece. Trebalo je utvrditi koja vrsta vaspitanja ima bolji dugoročni efekat na ukupan detetov razvoj. Studija je započeta 1991. uključivši preko hiljadu dece iz različitih porodičnih situacija i lokacija u SAD-u, a različiti su bili i načini čuvanja dece (roditelji, bake i deke, vrtić, dadilje). Ovu decu su pratili narednih petnaest godina, a istraživači su bili usredsređeni na zdravlje, ponašanje i mogućnost učenja.

Istraživanja su pokazala da nije najbitnije ko je čuvao dete – da li je to dadilja, roditelji, vrtić ili baba-servis – bitnija je bila priroda dečjeg sveukupnog iskustva. Nezavisno od forme ranog odgoja, studija je pokazala da je osećaj sigurnosti i topline, kao i pristupačnost odraslih uvek dobra stimulacija za dete. Rezultati su, naravno, nijansirani. Kvalitet celokupnog doživljajnog iskustva, vreme koje dete provodi van prisustva roditelja, uzrast deteta – čine te nijanse.

Kao što je i očekivano, detetov govor, kognitivne sposobnosti i socijalni razvoj uvek daju bolje rezultate ukoliko su i same odrasle osobe koje tu decu čuvaju obučene, svestrane i prijemčive.

Statistički govoreći, deca koja provode više od trideset sati nedeljno van roditeljske nege u prvih četiri i po godina života imaju više problema u ponašanju (agresija i nemogućnost saradnje), a činjenica je da se češće i razboljevaju od onih koji provode manje vremena odvojeni od roditelja.

Druga zanimljiva studija je sprovedena na Univerzitetu na Sorboni i obuhvatila je 1428 francuske dece uzrasta od 12 meseci do punih 8 godina. Ovim istaživačima je bio cilj da utvrde dugoročni uticaj vrtića, odnosno kako će se vrtićko iskustvo pokazati u adolescentskom dobu.

U toku ovog raspona godina, naučnici su posmatrali emocionalni razvoj dece, imajući u vidu i roditeljske beleške o ponašanju dece, uključujući hiperaktivnost i socijalne veštine. Istaživači su svoje analize bazirali na svim vrstama čuvanja dece do treće godine.

Zaključili su da su deca koja su bila u vrtiću pre ovog uzrasta mnogo društvenija od dece koja nisu pohađala vrtić. Budući da su deca u okruženju u kome su izloženija interakciji sa drugima, nije iznenađujuće da vrtić ima ovakav efekat na dečje socijalne veštine. Takođe je primećeno da je manje problema u ponašanju kod ove dece nego kod one koja su vreme provodila uz dadilju ili sa roditeljem koji ne radi.

Ovde nije reč samo o kratkoročnim efektima. Deca koja idu u jaslice/vrtić će mnogo ređe imati probleme sa socijalizacijom i ređe će razviti neke probleme u ponašanju u ranoj adolescenciji, kažu ovi naučnici.

Namera ove studije nije bila da kritikuje roditelje koji ostaju kod kuće sa svojom decom, već da skine veo krivice koji osećaju roditelji koji svoje bebe rano upisuju u jaslice.

Pitanje da li je bolja dadilja ili jaslice je i dalje teško pitanje. Uvek razmislite o benefitima i jednog i drugog, tako da možete da odlučite šta je najbolje za vas i vašu bebu.

Evo nekih razloga za i protiv dadilje/jaslica:

Dadilja

Za:

  • Dete provodi vreme u poznatom ambijentu.
  • Dadilja će se postarati da dete koliko-toliko prati raspored koji ste vi utvrdili.
  • Logistika: kada imate dadilju kod kuće, možete da joj kažete da uradi nešto što ste vi zaboravili. Može da sačeka kurira ili majstora, ako postoji neki kvar u kući. Dadilja će ponekad moći da uradi još neke kućne poslove,  da spremi obrok i sl (mada je ovo samo uslovno rečeno prednost, jer će u tom slučaju možda manje pažnje posvećivati detetu).
  • Deca ne moraju da se bude rano za vrtić.
  • Više roditeljske kontrole: kada imate dadilju u kući, imate više kontrole nad onim što je detetu dostupno, gde ide, šta jede i kakav mu je dnevni raspored. Mnoge dadilje dostavljaju opsežne izveštaje i šalju slike roditeljima. Ako vam je ovo važno, dadilja je dobra opcija.
  • Individualna pažnja: Vaša dadilja je fokusirana na individualne potrebe vašeg deteta. Nema potrebe za balansiranjem pažnje (osim ako imate više dece), i dadilja može da bude koncentrisana na razvoj deteta.
  • Osećaj bliskosti: Ukoliko imate sreće da pronađete dadilju kojoj možete da verujete i kojoj, još važnije, dete može da veruje, osećaj bliskosti koju će dete da razvije sa njom je takođe važan za dalji razvoj.
  • Fleksibilnost: vi određujete vreme kada vam je potrebna dadilja. Ukoliko određenim danima krećete na posao kasije, ili radite uveče, možete da pronađete dadilju koja će se prilagoditi vašem rasporedu. Ukoliko ste zaglavljeni u prevozu, vaša dadilja će vas sačekati kod kuće.
  • Konzistentna nega: mnoge dadilje ostaju u porodicama od detetovog rođenja dok ne krene u školu.

Protiv:

  • Nedostatak nadzora. Možda će vaša dadilja provoditi vreme gledajući španske serije a detetu na jutjubu puštati reklame i sadržaj koji nije stimulativan za njegov razvoj? Možda je dadilja nestrpljiva ili nezainteresovana? U tom slučaju će dete imati mnogo više prednosti od jaslica.
  • Teško je pronaći dadilju i steći poverenje u osobu koja će odgovarati detetovim potrebama i koja će znati da odgovori na te potrebe.
  • Konflikti oko vaspitavanja dece: ukoliko se vi i vaša dadilja ne slažete oko nekih pitanja poput discipline, spavanja ili drugih važnih pitanja vezanih za odgoj dece, može nastati konflikt i otežati odnos. Najbolje je da pronađete dadilju koja će biti na vašoj talasnoj dužini kada su u pitanju ove teme.
  • Retko koja dadilja ima dodatno obrazovanje koje se tiče dečjeg razvoja, a mnoge nemaju nikakve specijalne sertifikate.
  • Ukoliko se dadilja razboli, želi da ode na odmor i sl, moraćete da ostanete kod kuće sa detetom ili da imate neki rezervni plan.
  • Cena: dadilje obično koštaju značajno više od vrtića. Cena usluga dadilja varira zavisno od lokacije, broja dece, kao i drugih faktora.
  • U većini slučajeva ćete morati da plaćate porez na platu vaše dadilje. A to je kako više para, tako i više administrativnih zavrzlama.

Jaslice

Za:

  • U vrtićima rade osobe koje su obučene i kvalifikovane za tu vrstu posla. Vrtići imaju licencu i akreditaciju.
  • Vreme je prilagođeno deci i dečjim potrebama, kao i prostor.
  • Beba razvija značajne veštine u interakciji kako sa odraslima, tako i sa svojim vršnjacima.
  • Programi su fokusirani na ranu dečju edukaciju i stimulaciju.
  • U vrtiću se stiču veštine koje će vašem detetu koristiti kasnije u školi, kao i u životu.
  • Mnogi vrtići nude veliki izbor različitih igračaka, knjiga, igara koje stimulišu detetov razvoj. Vrtić pruža mogućnost kreativne igre sa umetničkim dodacima, edukativnim igračkama, kostimima i raznim kockama. U nekim vrtićima dovode ljude obučene za dodatne aktivnosti, poput muzike ili joge.
  • Raznovrsni učitelji: mnogi vrtići imaju divne vaspitače koji rade sa decom dugi niz godina. Neki su se opredelili za oblast dečjeg razvoja. Deca će biti pod nadzorom grupe vaspitača i ostvariti kvalitetan odnos sa jednom ili više osoba od poverenja.
  • Cena – Kada se sve sabere, jaslice su jefinije od angažovanja dadilje

Protiv:

  • Red u vrtiću nekada može da bude nedovoljno fleksibilan u odnosu na vaš red i raspored.
  • Veća je izloženost virusima i bakterijama. Mada, mnogi pedijatri govore da deca moraju da budu bolesna kada su mala, da bi kasnije bila zdrava. Izloženost virusima i bakterijama na duže staze nije loša, jer se stvaraju prirodna antitela, ali na kraće će možda značiti da ćete morati često da uzimate bolovanje dok je dete pod infekcijom. U tom slučaju razmislite i o nekoj aternativi, osobi od poverenja koja bi mogla da uskoči u ovakvim situacijama – baka-servis ili dadilja.
  • Nezgode, ujedi i padovi češće se dešavaju u vrtiću. Kada je grupa od više dece, teško je držati ih sve na oku, pa je moguće da će biti mnogo više ogrebotina i modrica.

Koji god izbor da napravite, imajte u vidu da je kod mlađe dece uvek bolje da što manje sati budu odvojeni manje od roditelja (manje od trideset sati nedeljno), dok za decu od preko tri godine dobri predškolski programi mogu da imaju samo benefite.

Takođe, u svakom segmentu brige o detetu znajte da je bitniji kvalitet od kvantiteta, tako da je važno da nega deteta u vreme kada ste vi na poslu bude što bolja. Ukoliko se odlučite za dadilju, postarajte se da bude dobro obučena, pripremljena i puna razumevanja i topline za vaše dete, ili jaslice gde je dobar balans između stimulativne i opuštajuće sredine. Kvalitet odnosa je uvek bitan, kako za socijalni razvoj, tako i za kognitivni, zdravstveni i emocionalni.

Dadilja i jaslice ne mogu da zamene temelje koje pruža porodica. Svaka porodica je jedinstvena, svako dete je jedinstveno i samim tim nema opštih rešenja. Tako da, koji god vid odgoja izabrali za vreme kada ste na poslu, postarajte se da što kvalitetnije provodite vreme sa svojim detetom kada se sa posla vratite. Ono što je najbitnije za dečji razvoj su roditelji koji detetu pružaju osećaj topline, koji su tu za dete i odgovaraju na njegove potrebe i koji omogućuju porodično okruženje koje je sigurno, stabilno i stimulišuće za detetov razvoj. Dodatna pomoć u tome je dobrodošla i neophodna, ali uvek imajte na umu da temelje gradite vi, u svom porodičnom okruženju!

Add your thoughts

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.