Da li je bolje biti mlada ili malo starija mama? Na ovo pitanje nemamo precizan odgovor, ali imamo pitanja koja se nadovezuju na prethodno. Za koga je bolje jedno ili drugo? Za dete ili za majku? I šta uopšte znači biti mlada i starija mama, kada godine često imaju više veze sa stanjem duha nego sa pukom biologijom?
Ipak, telo je sazdano tako da reproduktivni sistem bolje funkcioniše u nekim mlađim godinama, nego u zrelijim. Ukoliko i dođe do problema u začeću, ako kao mladi otkrijete taj problem, imaćete više vremena da razmotrite sve mogućnosti i poradite na njima. Plodnost godinama opada i veće su šanse da će telo sa četrdeset godina biti manje spremno na trudnoću nego telo dvadesetogodišnjakinje. Po raznim statistikama, mlađe mame bolje podnose porođaj, postporođajnu krizu, bolje “dovode telo u red” nakon porođaja, i generalno, imaju više energije za obaveze koje malo dete sa sobom nosi.
Ipak, da li je zaista sve tako crno-belo?
Činjenice o telu su prosto – činjenice, ali je takođe istina da mi nismo samo telo. Čak i kada je u pitanju argument o energiji, ne čini li vam se da je i ta energija samo proizvod naših životnih navika udruženih sa doživljajem sveta i organizacijom tog sveta. U tom smislu, energija ne mora nužno da ima veze sa godinama. Naprotiv, često se može desiti da zdrava i prava mama u četrdesetim ima i više energije od mame u dvadesetim kojoj je organizacija loša, ili koja je češće pod pritiskom nekih spoljašnjih faktora (finansijskih, na primer) pa se oseća kao da je u vrtlogu koji ne može da ukroti.
U poslednje vreme mnoge studije iznose zaključke u korist starijih prvorotki. Da li to ima veze sa sve većom tendencijom da se majčinstvo odloži?
U nedavno sprovedenoj studiji, istaživači iz Danske su ispitali 4741 majki različitih godina, čija su deca bila različitog uzrasta. Razni faktori su im bili zanimljivi, posebno u vreme kada su ta deca imala 7, 11 i 15 godina. Došli su do zaključka da su starije mame ređe verbalno i fizički kažnjavale svoju decu i samim tim su ta deca imala manje problema u ponašanju, kao i manje socijalnih i emotivnih problema. Istraživači su takođe primetili da deca starijih majki imaju bolje jezičke i socijalne veštine nego njihovi vršnjaci čije su majke mlađe. To se dešava čak i nezavisno od drugih faktora poput okruženja, edukacije i finansijske situacije.
Slične studije su takođe iznele benefite materinstva u starijim godinama. U studiji iz 2016. godine naučnici su objavili zanimljivu tezu. Naime, oni smatraju da žene koje su rodile prvo dete nakon 25. godine imaju 11% više šanse da žive dožive 90 godina, dok je studija iz 2014. godine čak ciljala na to da majke koje su dobile prvo dete posle 33. godine imaju veće šanse da dostignu 95. godinu života. Nijedna od ovih studija nije precizirala zašto starije majke imaju veće šanse za dugovečnost, tako da razni drugi faktori tu mogu da budu ključni.
Ono što mnoge majke navode kao prednost majčinstva u zrelim godinama je upravo – zrelost, odnosto strpljenje i fokusiranost. Mame posle tridesete godine će imati jasnije određene prioritete, i samim tim će imati više strpljenja za svoje dete. Ipak, neka istraživanja kažu da će pre mame u ranim dvadesetim sesti na pod i igrati se sa decom, i prosto da će imati više stpljenja u toj slobodnoj igri, nego starije mame.
Pitanje bolnijeg porođaja i teže trudnoće za starije mame sada je pitanje koje se sve manje postavlja, jer je medicina napredovala i u stanju je da ove brige svede na minimum.
Postoji tendencija kasnog rađanja (posle 45, pa i 50. godine života) koja iz više razloga nije idealno rešenje kako za roditelje tako i za dete. Sama trudnoća je rizična, veće su šanse da će biti postporođajne depresije, a neki psiholozi smatraju da deca starijih roditelja često imaju strah da će im roditelji umreti. Takođe, veće su šanse da će stariju mamu nazvati bakom deteta u parku ili na ulici.
Profesorka Greta Nargund, medicinska direktorka u centru “Create Fertility” kaže: „Deci i adolescentima su potrebni roditelji koji će brinuti o njima, a ne obnuto.“ Tim rečima je objasnila zbog čega joj se tendencija kasnog roditeljstva ne dopada.
Iako je ovde reč o malo ekstremnijim slučajevima kasnog roditeljstva, veća je verovatnoća da će mlade majke duže uživati u materinstvu, i da su veće mogućnosti da dobiju unuke, pa čak i praunuke. Ukoliko su i vaši roditelji mladi u trenutku kada dobiju unuče, verovatnije je da će razviti čvrstu i važnu vezu sa svojim unucima.
Nije zanemarljiva ideja praznog gnezda u četrdesetim godinama, umesto u pedesetim ili šezdesetim (pa čak i sedamdesetim) – ovo znači još više uživanja u ponovo stečenoj slobodi. Zamislite sva ta putovanja na koja biste mogli da odete i koja ste odlagali “dok deca malo ne porastu”? Međutim, to isto znači da biste mogli da postanete baka dok deca vaših vršnjakinja tek kreću u školu. Samim tim ćete morati da pomognete svojoj deci oko njihove dece, pa će to putovanje u Jordan još malo da sačeka. 😉
Verovatno ste susretali mame u ranim dvadestim koje su vam delovale kao da mogu da žongliraju s mnogo loptica – pored malog deteta o kome moraju da brinu, te majke uspevaju da pohađaju fakultet, prihvataju studentske honorarne poslove, stažiraju i održavaju socijalne kontakte. Imaju sve u malom prstu, pa čak i knjige o roditeljstvu, iako nisu opterećene roditeljskim odlukama i ne prave od nje nauku. Ipak, to ne mora uvek da bude tako kako izgleda, a kao mama ćete morati da žonglirate sa mnogo loptica u kom god se uzrastu našli.
Pomenuli smo osećaj nepripadanja kod starijih majki koje mogu da nazovu “babom” deteta. Osećaj nepripadanja se može javiti i kod mlađih majki, jer će se u parku, vrtiću ili prodavnici susretati sa majkama koje su starije od njih. Takođe, velike su šanse da će prijatelji ovih mama i dalje voditi “mladalačke” živote i često izlaziti, dok će novopečenoj majci biti teško da uklopi svoje obaveze sa tim drugačijim stilom života.
Dakle, loptice će uvek biti tu, samo što će one u raznim periodima biti različitih boja i nijansi – i uvek će uvek zahtevati naše žonglerske sposobnosti.
I kao zaključak, postoje li optimalne godine za majčinstvo?
Kao i u mnogim važnim pitanjima, ni ovde ne postoji univerzalan recept. Vreme je onda kada vi osećate da je vreme. Da li će to biti pravo vreme zavisi od vas. Kao i za mnoge stvari u životu, kockice uvek mogu da se slože “još malo”. Potrebno je da dobro razmislite da li ćete detetu moći da se posvetite bez konstantnog osećaja da vam je nešto oduzeto. Jer ono što detetu dajete može da vam se mnogostruko vrati, ako znate kako dajete i ako imate šta da date. To ne mora da bude povezano sa godinama, ali je svakako za dete bitno da pored sebe ima roditelje koji su izgrađeni kako profesionalno, tako i emocionalno. Ipak, uz dete se i mi ponovo rađamo, u kojim god godinama bili i gledamo svet iz jedne nove perspektive, neprestano učeći o tom svetu, ali i o nama samima.