МЛАДА ИЛИ СТАРИЈА МАМА

Да ли је боље бити млада или мало старија мама? На ово питање немамо прецизан одговор, али имамо питања која се надовезују на претходно. За кога је боље једно или друго? За дете или за мајку? И шта уопште значи бити млада и старија мама, када године често имају више везе са стањем духа него са пуком биологијом?

Ипак, тело је саздано тако да репродуктивни систем боље функционише у неким млађим годинама, него у зрелијим. Уколико и дође до проблема у зачећу, ако као млади откријете тај проблем, имаћете више времена да размотрите све могућности и порадите на њима. Плодност годинама опада и веће су шансе да ће тело са четрдесет година бити мање спремно на трудноћу него тело двадесетогодишњакиње. По разним статистикама, млађе маме боље подносе порођај, постпорођајну кризу, боље “доводе тело у ред” након порођаја, и генерално, имају више енергије за обавезе које мало дете са собом носи.

Ипак, да ли је заиста све тако црно-бело?

Чињенице о телу су просто – чињенице, али је такође истина да ми нисмо само тело. Чак и када је у питању аргумент о енергији, не чини ли вам се да је и та енергија само производ наших животних навика удружених са доживљајем света и организацијом тог света. У том смислу, енергија не мора нужно да има везе са годинама. Напротив, често се може десити да здрава и права мама у четрдесетим има и више енергије од маме у двадесетим којој је организација лоша, или која је чешће под притиском неких спољашњих фактора (финансијских, на пример) па се осећа као да је у вртлогу који не може да укроти.

У последње време многе студије износе закључке у корист старијих прворотки. Да ли то има везе са све већом тенденцијом да се мајчинство одложи?

У недавно спроведеној студији, истаживачи из Данске су испитали 4741 мајки различитих година, чија су деца била различитог узраста. Разни фактори су им били занимљиви, посебно у време када су та деца имала 7, 11 и 15 година. Дошли су до закључка да су старије маме ређе вербално и физички кажњавале своју децу и самим тим су та деца имала мање проблема у понашању, као и мање социјалних и емотивних проблема. Истраживачи су такође приметили да деца старијих мајки имају боље језичке и социјалне вештине него њихови вршњаци чије су мајке млађе. То се дешава чак и независно од других фактора попут окружења, едукације и финансијске ситуације.

Сличне студије су такође изнеле бенефите материнства у старијим годинама. У студији из 2016. године научници су објавили занимљиву тезу. Наиме, они сматрају да жене које су родиле прво дете након 25. године имају 11% више шансе да живе доживе 90 година, док је студија из 2014. године чак циљала на то да мајке које су добиле прво дете после 33. године имају веће шансе да достигну 95. годину живота. Ниједна од ових студија није прецизирала зашто старије мајке имају веће шансе за дуговечност, тако да разни други фактори ту могу да буду кључни.

Оно што многе мајке наводе као предност мајчинства у зрелим годинама је управо – зрелост, односто стрпљење и фокусираност. Маме после тридесете године ће имати јасније одређене приоритете, и самим тим ће имати више стрпљења за своје дете. Ипак, нека истраживања кажу да ће пре маме у раним двадесетим сести на под и играти се са децом, и просто да ће имати више стпљења у тој слободној игри, него старије маме.

Питање болнијег порођаја и теже трудноће за старије маме сада је питање које се све мање поставља, јер је медицина напредовала и у стању је да ове бриге сведе на минимум.

Постоји тенденција касног рађања (после 45, па и 50. године живота) која из више разлога није идеално решење како за родитеље тако и за дете. Сама трудноћа је ризична, веће су шансе да ће бити постпорођајне депресије, а неки психолози сматрају да деца старијих родитеља често имају страх да ће им родитељи умрети. Такође, веће су шансе да ће старију маму назвати баком детета у парку или на улици.

Професорка Грета Наргунд, медицинска директорка у центру “Create Fertility” каже: „Деци и адолесцентима су потребни родитељи који ће бринути о њима, а не обнуто.“ Тим речима је објаснила због чега јој се тенденција касног родитељства не допада.

Иако је овде реч о мало екстремнијим случајевима касног родитељства, већа је вероватноћа да ће младе мајке дуже уживати у материнству, и да су веће могућности да добију унуке, па чак и праунуке. Уколико су и ваши родитељи млади у тренутку када добију унуче, вероватније је да ће развити чврсту и важну везу са својим унуцима.

Није занемарљива идеја празног гнезда у четрдесетим годинама, уместо у педесетим или шездесетим (па чак и седамдесетим) – ово значи још више уживања у поново стеченој слободи. Замислите сва та путовања на која бисте могли да одете и која сте одлагали “док деца мало не порасту”? Међутим, то исто значи да бисте могли да постанете бака док деца ваших вршњакиња тек крећу у школу. Самим тим ћете морати да помогнете својој деци око њихове деце, па ће то путовање у Јордан још мало да сачека. 😉

Вероватно сте сусретали маме у раним двадестим које су вам деловале као да могу да жонглирају с много лоптица – поред малог детета о коме морају да брину, те мајке успевају да похађају факултет, прихватају студентске хонорарне послове, стажирају и одржавају социјалне контакте. Имају све у малом прсту, па чак и књиге о родитељству, иако нису оптерећене родитељским одлукама и не праве од ње науку. Ипак, то не мора увек да буде тако како изгледа, а као мама ћете морати да жонглирате са много лоптица у ком год се узрасту нашли.

Поменули смо осећај неприпадања код старијих мајки које могу да назову “бабом” детета. Осећај неприпадања се може јавити и код млађих мајки, јер ће се у парку, вртићу или продавници сусретати са мајкама које су старије од њих. Такође, велике су шансе да ће пријатељи ових мама и даље водити “младалачке” животе и често излазити, док ће новопеченој мајци бити тешко да уклопи своје обавезе са тим другачијим стилом живота.

Дакле, лоптице ће увек бити ту, само што ће оне у разним периодима бити различитих боја и нијанси – и увек ће увек захтевати наше жонглерске способности.

И као закључак, постоје ли оптималне године за мајчинство?

Као и у многим важним питањима, ни овде не постоји универзалан рецепт. Време је онда када ви осећате да је време. Да ли ће то бити право време зависи од вас. Као и за многе ствари у животу, коцкице увек могу да се сложе “још мало”. Потребно је да добро размислите да ли ћете детету моћи да се посветите без константног осећаја да вам је нешто одузето. Јер оно што детету дајете може да вам се многоструко врати, ако знате како дајете и ако имате шта да дате. То не мора да буде повезано са годинама, али је свакако за дете битно да поред себе има родитеље који су изграђени како професионално, тако и емоционално. Ипак, уз дете се и ми поново рађамо, у којим год годинама били и гледамо свет из једне нове перспективе, непрестано учећи о том свету, али и о нама самима.

Add your thoughts

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *