Kada je pravo vreme da upišete dete u predškolsku ustanovu?
Ovo je jedna od onih tema o kojima svi imaju mišljenje, iako tačan odgovor, koji bi bio isti za svako dete i svaku porodicu, u stvari, i ne postoji. Sa godinu dana? Dve? Tri? Pet? Koga god da pitate, spremno će reći neki broj i prepričaće vam svoje iskustvo – ali vrlo je moguće da vam to uopšte neće biti od pomoći.
Svi se uglavnom slažu da je najbolje da dete krene u vrtić kada navikne da koristi nošu i nauči samostalno da jede. Treba istaći i izvesnu socijalnu zrelost, koja podrazumeva spremnost da dete učestvuje u zajedničkim aktivnostima sa vršnjacima i koju deca uglavnom stiču oko treće godine. Sve je to, naravno, veoma važno. Međutim, nisu sve porodice „tipične“ niti su sva deca ista. Nekad je u najboljem interesu deteta da u vrtić krene što ranije, a nekad pak da se polazak odloži sve do predškolskog. Zato ćemo u ovom tekstu otići izvan ovih opštih odgovora i pokušati da vam pomognemo da dođete to onih koji uzimaju u obzir sve važne okolnosti u vašem životu koje utiču na ovu odluku.
Kada je pravo vreme za vrtić AKO…
1. …ako ste stalno zaposleni i treba da se vratite na posao?
Najverovatnije je upravo ovo razlog zbog kog planirate da upišete dete u vrtić, možda čak ranije nego što i sami smatrate da treba. Odgovor zavisi od više faktora. Sigurno ćete na jedno od narednih pitanja odgovoriti sa „da“, pa pogledajte šta preporučujemo u svakoj od ovih situacija.
- Da li dete ima baku, deku, tetku ili neku drugu blisku osobu koja je spremna da svakodnevno, tokom dužeg perioda, brine o njemu?
Ako je odgovor „da“ – i ako ste zadovoljni načinom na koji ta osoba brine o vašem detetu – zaista nema potrebe da dete ide u jaslice. Možete mirno da sačekate vreme kada će vaše dete samo pokazati interesovanje za druženje sa drugom decom. Nije nimalo neobično da dete od tri ili četiri godine – koje nikada nije bilo u kolektivu, ali je čulo za vrtiće od druge dece ili posmatralo igru u dvorištu neke predškolske ustanove – traži od roditelja da i njega/nju upišu. Na taj način, upravo vaše dete vam može reći koje je pravo vreme za taj veliki korak.
Ako imate veliku familiju sa mnog dece sličnog uzrasta kao i vaše, koja ne idu u vrtić – i ako sve funkcioniše kako treba – možete mirne duše sačekati predškolsko. Poludnevni pripremni predškolski program je dostupan u većini vrtića i to je sasvim dovoljno da se vaš mališan privikne na atmosferu kolektiva pra polaska u školu.
- Da li ima mnogo ljudi koji mogu da „uskoče“ kad je potrebno, ali nikoga ko bi stalno bio tu?
Ako ima mnogo zainteresovanih da ponekad pričuvaju vašeg mališana, to je zaista sjajno, ali ako niko nema vremena i volje da mu se posveti na duže staze, možda bi ipak bolje bilo da dete što pre krene u vrtić.
Radi se o tome da je deci – a pogotovo sasvim maloj deci – potrebno vreme da se naviknu na osobu koja ih čuva, da razviju poverenje i osećaj sigurnosti, kao i da u svemu tome postoji kontinuitet. Koliko god da su bake i tetke brižne, ako se stalno smenjuju, za dete će to biti stresno.
Samo osoba koja skoro svakodnevno sa detetom provodi mnogo sati – bila to baka, ujna ili vaspitačica – imaće njegovo potpuno poverenje. Jedna od opcija je i da angažujete dadilju, ali samo ako je to osoba u koju i sami imate ogromno poverenje. Ako takve osobe nema, najbolje bi bilo da potražite vrtić u kom se radi sa malim grupama i u kom bi jedna, ista vaspitačica, iz dana u dan, bila tu za vaše dete.
- Nemate blisku rodbinu u mestu u kom živite, oba roditelja rade i nema nikoga ko bi mogao da čuva dete?
U ovom slučaju, izgleda kao da nemate mnogo izbora i da je vrtić jedina opcija – ali izbora uvek ima. Pre svega, možete da izaberete vrtić. Najbliži nije uvek najbolji. Obiđite nekoliko, proučite njihove programe, razgovarajte sa zaposlenima i pažljivo procenite čiji model rada najviše odgovara vašem detetu i vama.
Nemojte čekati poslednju nedelju porodiljskog odsustva. Poželjno je da dete počne da ide u vrtić bar mesec dana pre nego što se vratite na posao, kako biste mogli aktivno da učestvujete u adaptaciji.
2. …ako tražite posao?
Ono što nikako ne preporučujemo je da čekate da nađete posao, pa da tek tada upišete dete u vrtić. Za adaptaciju je potrebno vreme i strpljenje. Detetu je potrebna vaša podrška i pažnja. Sa druge strane, kako ćete se koncentrisati na novi posao dok po ceo dan razmišljate o tome kako je detetu bez vas?
Dajte vremena i mališanu, i sebi. Ako ste čvrsto odlučili da nađete posao, prvo nađite vrtić, neka prođe neko vreme da se svi naviknu, pa se tek onda aktivno bacite na traženje posla, znajući da je dete u sigurnim rukama.
Ako vas zaposlenje ipak uhvati nespremne, pa dete odmah mora da krene u kolektiv, neka to bude neki manji i mirniji, sa osobljem koje ima razumevanja za vašu situaciju i spremno je na blisku saradnju.
Jedna od mogućnosti je i da sačekate neko vreme, dok dete ne postane sasvim zrelo za vrtić.
3. …ako neko od roditelja radi od kuće?
Ako je mama ili tata kod kuće, prirodno je da i dete ostane kod kuće, bar dok je veoma malo. Međutim, ovde je veoma važno koliko sati dnevno radite i čime se uopšte bavite. Ako radite svega par sati dnevno, sve je u redu, ali ako vaš posao zahteva punu koncentraciju tokom većeg broja sati, ni dete ni posao neće dobiti vašu nepodeljenu pažnju. Stići ćete da ga nahranite, presvučete, uspavate i uradite sve što je neophodno, ali pošto ćete stalno kasniti sa projektima – nećete imati vremena da se igrate.
Kada vaša beba postane trogodišnjak – a vi ste po ceo dan za računarom – postoji opasnost da će, sasvim neprimetno i naizgled prirodno, i vaš mališan početi da provodi mnogo vremena pred ekranom.
Da biste to izbegli, možete upisati dete u vrtić u kom postoji poludnevni boravak. Tako bi dete imalo bar četiri sata raznovrsnih aktivnosti sa drugarima, a vi biste dobili četiri sata potpunog mira i tišine, tokom kojih biste mogli da uradite više posla nego za ceo dan pored deteta. Ostatak dana osmislite sami, jer sigurno je da ćete imati više slobodnog vremena nego pre.
Što se tiče pravog vremena, u ovom slučaju je to ono doba kada primetite da je detetu počelo da biva dosadno – naročito ako nema batu ili seku da se igra s njima. Čim dođete u iskušenje da mu dozvolite da igra igrice i gleda video-klipove sa interneta – umesto toga obiđite vrtiće u vašem kraju.
4. …ako je vaše dete stidljivo i/ili asocijalno?
Neka deca su naprosto mirna. Neki mališani su aktivni i razdragani kod kuće, ali kad se nađu u društvu druge dece, na primer u parkiću, plaše se odvajanja od roditelja. Možda se vaše četvorogodišnje dete nekad rasplakalo, zato što mu je dvogodišnjak rekao da se skloni ili jer je neko seo na tobogan i sprečio ga da se spusti. To uopšte ne znači da vam je dete asocijalno i da će uvek bežati od vršnjaka. Često baš ovakva deca, kad malo porastu, imaju baš mnogo prijatelja.
Problem najčešće to što neka deca, u najranijem detinjstvu, nisu provodila dovoljno vremena sa vršnjacima i nisu naučila da komuniciraju sa njima. Najbolji način da to nauče je da krenu u vrtić, gde će u sigurnom, kontrolisanom okruženju provoditi vreme sa istim drugarima, iz dana u dan; gde će naučiti ne samo da komuniciraju sa vršnjacima, nego i da uživaju u zajedničkoj igri.
5. …ako vaše dete ima posebne potrebe?
Samo vi možete da procenite da li je dete spremno da se, na par sati, odvoji od vas – ali ne čekajte predugo. Možda vaš mališan neće biti samostalan u svim aspektima kao njegovi vršnjaci, ali to ne znači da mu treba uskratiti druženje sa njima. Ako odaberete dobar vrtić, u kome se sa velikom posvećenošću radi sa svom decom i gde se obraća pažnja na njihovu individualnost, takvo okruženje će doprineti razvijanju brojnih potencijala vašeg deteta, kao i njegovog samopouzdanja, a dani će vam biti bogatiji osmesima.
Da li imate pitanje na koje nismo odgovorili?
Slobodno podelite svoje nedoumice sa nama (u komentarima ili na društvenim mrežama) i potrudićemo se da vam odgovorimo u što kraćem roku!