Истpаживачи су посматрали вокализацију једногодишњака, њихову гестикулацију и мимику, као и како су одрасли одговарали на тај начин комуникације.
Бебе које често комуницирају са својим родитељима (или васпитачима, бакама, декама) користећи контакт очима и вокализацију у узрасту од годину дана, имају веће шансе да ће боље развити језичке вештине када напуне две године.
Научници кажу да би ова истраживања требало да охрабре родитеље да обрате више пажње на бебин покушај комуницирања. Јер комуникација се одвија и пре него што дете може да користи речи. Неопходно је да одрасла особа тада одговори на те захтеве концентрисањем на оно што беба покушава да каже. У једној студији, истраживачи су посматрали бебе од једанаест и дванаест месеци, њихову вокализацију, гестикулацију и мимику, али и начин на који су одрасле особе одговарале на то. Покушај разговора је битан, али је такође јако важно да беба зна да има коме да се обрати и да ће добити повратну информацију. Погледом, речима, осмехом.
Научници су затим користили статистичке моделе да би открили да је речник двогодишњака далеко богатији уколико су у периоду од годину дана користили те првобитне начине комуникације у интеракцији са родитељима, гледајући их у лице. Уколико су родитељи одговарали, односно и сами комуницирали гледајући дете у очи, вокабулар и, генерално, језичке способности, биле су веће.
Статистика показује да су бебе од 19 месеци имале вокабулар од око 100 речи. Бебе које су искусиле корисну интерактивну лице-у-лице комуникацију у периоду од годину дана, знале су око 30 речи више.
„Ово нам показује да бебе покушавају да комуницирају пре него што могу да изговоре прве речи. Када то раде, дају родитељима прилику да им одговоре, а уколико се они одазову, учење речи постаје лакше и успешније“, каже Донелан.
Циљ овог истраживања је да охрабри родитеље да подрже те примарне дететове потребе и омогуће му што квалитетнији развој језичких вештина. Ове вежбе се могу обављати у било које доба дана, а не захтевају неку посебну опрему, па чак ни пуно времена. Заправо, можете их обављати у било ком тренутку у току дана – када вадите веш из машине, можете говорити о чарапама… на улици о аутомобилима, у парку о лишћу и камењу…
Ово, наравно, није резервисано само са једногодишње бебе. Деца ће имати већи осећај сигурности и самопоуздања уколико знају да могу да буду саслушана, да су саговорници вредни разговора и да их с друге стране чека особа која их гледа у очи и разговара са њима о свим важним (и мање важним) темама.
Извор: theguardian.com
Са енглеског превела и прилагодила: Милена Илић Младеновић