Istpaživači su posmatrali vokalizaciju jednogodišnjaka, njihovu gestikulaciju i mimiku, kao i kako su odrasli odgovarali na taj način komunikacije.
Bebe koje često komuniciraju sa svojim roditeljima (ili vaspitačima, bakama, dekama) koristeći kontakt očima i vokalizaciju u uzrastu od godinu dana, imaju veće šanse da će bolje razviti jezičke veštine kada napune dve godine.
Naučnici kažu da bi ova istraživanja trebalo da ohrabre roditelje da obrate više pažnje na bebin pokušaj komuniciranja. Jer komunikacija se odvija i pre nego što dete može da koristi reči. Neophodno je da odrasla osoba tada odgovori na te zahteve koncentrisanjem na ono što beba pokušava da kaže. U jednoj studiji, istraživači su posmatrali bebe od jedanaest i dvanaest meseci, njihovu vokalizaciju, gestikulaciju i mimiku, ali i način na koji su odrasle osobe odgovarale na to. Pokušaj razgovora je bitan, ali je takođe jako važno da beba zna da ima kome da se obrati i da će dobiti povratnu informaciju. Pogledom, rečima, osmehom.
Naučnici su zatim koristili statističke modele da bi otkrili da je rečnik dvogodišnjaka daleko bogatiji ukoliko su u periodu od godinu dana koristili te prvobitne načine komunikacije u interakciji sa roditeljima, gledajući ih u lice. Ukoliko su roditelji odgovarali, odnosno i sami komunicirali gledajući dete u oči, vokabular i, generalno, jezičke sposobnosti, bile su veće.
Statistika pokazuje da su bebe od 19 meseci imale vokabular od oko 100 reči. Bebe koje su iskusile korisnu interaktivnu lice-u-lice komunikaciju u periodu od godinu dana, znale su oko 30 reči više.
„Ovo nam pokazuje da bebe pokušavaju da komuniciraju pre nego što mogu da izgovore prve reči. Kada to rade, daju roditeljima priliku da im odgovore, a ukoliko se oni odazovu, učenje reči postaje lakše i uspešnije“, kaže Donelan.
Cilj ovog istraživanja je da ohrabri roditelje da podrže te primarne detetove potrebe i omoguće mu što kvalitetniji razvoj jezičkih veština. Ove vežbe se mogu obavljati u bilo koje doba dana, a ne zahtevaju neku posebnu opremu, pa čak ni puno vremena. Zapravo, možete ih obavljati u bilo kom trenutku u toku dana – kada vadite veš iz mašine, možete govoriti o čarapama… na ulici o automobilima, u parku o lišću i kamenju…
Ovo, naravno, nije rezervisano samo sa jednogodišnje bebe. Deca će imati veći osećaj sigurnosti i samopouzdanja ukoliko znaju da mogu da budu saslušana, da su sagovornici vredni razgovora i da ih s druge strane čeka osoba koja ih gleda u oči i razgovara sa njima o svim važnim (i manje važnim) temama.
Izvor: theguardian.com
Sa engleskog prevela i prilagodila: Milena Ilić Mladenović